| dc.description.abstract | Orbitalni celulitis predstavlja infekciju struktura oka iza orbitalnog septuma. Može biti izazvan širenjem infekcije sa adneksalnih struktura, iz okolnih prostora koji su u komunikaciji sa spoljnom sredinom, kao i odontogene etiologije. Infekcija se najčešće širi kroz tanke koštane strukture, dehiscirane i prožete krvnim sudovima, kada je u pitanju etmoidni sinuzitis, ili preko poda orbite, iz maksilarnog sinusa. Moguća je i hematogena infekcija s obzirom da vene koje se dreniraju u oftalmičnu venu su avalvularne. Odontogene infekcije najčešće nastaju od periapikalnih zapaljenja molara i premolara. Klinički, prezentuje se proptozom, bolom pri pokretima, hemozom konjuktive kao i sistemstkim infektivnim sindromom. U slučaju napredovanja bolesti može da dođe do oftalmoplegije, optičkog neuritisa, pada vida... Najznačajnije komplikacije predstavljaju razvijanje tromboze kavernoznog sinusa, meningitis, kao i apscesi moždanog parenhima ili njegovih omotača. Najznačajnije dijagnostičke metode su prepoznavanje kliničke slike, kompletna laboratorijska analiza, radiološke metode (kompjuterizovana tomografija, magnetna rezonanaca), kao i usmereni pregled oftalmologa, otorinolaringologa, neurologa i stomatologa. Diferencijalno dijagnostički je neophodno razlikovati tireoidnu orbitopatiju, inflamatorni orbitalni sindrom, trombozu kavernoznog sinusa bez celulitisa, krvaruće neoplazije kao i inflamacije orbite neinfektivne prirode. Terapijski postupak se zasniva na primeni antibiotske ili antimikotične terapije, uz suportivno lečenje. Kortikosteroidi su našli mesto u redovnim terapijskim procedurama nekih centara, međutim manjak adekvatnih podataka ne daje jasne podatke o pravom smeru lečenja. Hirurškim metodama se pristupa u tačno određenim indikacijama. Odgovarajućim metodama lečenja, stepen posledica se znatno smanjuje, čime se direktno poboljšava kvalitet života pojedinaca. | sr |
