TY  - THES
AU  - Radosavljević, Natalija
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3176
AB  - Otvoren zagrižaj predstavlja nepravilnost vertikalnog pravca kod koje u centralnoj okluziji nema kontakta između grupa zuba antagonista. Može se manifestovati kao anteriorno i posteriorno otvoren zagrižaj, u zavisnosti od toga između kojih zuba antagonista ne postoji kontakt. Otvoreni zagrižaji se mogu podeliti na skeletne i dentoalveolarne. Etiološki faktori koji dovode do pojave otvorenog zagrižaja mogu biti opšti i lokalni. Najčešće je otvoren zagrižaj posledica dejstva više udruženih etioloških faktora. Od opštih faktora izdvaja se nasleđe, dok su lokalni etiološki faktori brojniji i češći. Tu se mogu ubrojati: položaj, morfologija i veličina jezika, tiskanje jezika, sisanje palca, infantilno gutanje, disanje na usta, opstrukcija disajnih puteva, loše navike, rahitis, terapeutski otvoren zagrižaj, trauma i ankiloza zuba. Diferencijalna dijagnoza različitih tipova otvorenih zagrižaja je moguća na osnovu sveobuhvatne analize, uz pomoć anamneze, kliničkog pregleda, analize modela i telerendgenskog snimka, kao i funkcionalne analize. Samo uz pomoć pravilne dijagnoze moguće je sprovesti adekvatnu ortodontsku ili ortodontsko-hiruršku terapiju.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176
ER  - 

@misc{
author = "Radosavljević, Natalija",
year = "2022",
abstract = "Otvoren zagrižaj predstavlja nepravilnost vertikalnog pravca kod koje u centralnoj okluziji nema kontakta između grupa zuba antagonista. Može se manifestovati kao anteriorno i posteriorno otvoren zagrižaj, u zavisnosti od toga između kojih zuba antagonista ne postoji kontakt. Otvoreni zagrižaji se mogu podeliti na skeletne i dentoalveolarne. Etiološki faktori koji dovode do pojave otvorenog zagrižaja mogu biti opšti i lokalni. Najčešće je otvoren zagrižaj posledica dejstva više udruženih etioloških faktora. Od opštih faktora izdvaja se nasleđe, dok su lokalni etiološki faktori brojniji i češći. Tu se mogu ubrojati: položaj, morfologija i veličina jezika, tiskanje jezika, sisanje palca, infantilno gutanje, disanje na usta, opstrukcija disajnih puteva, loše navike, rahitis, terapeutski otvoren zagrižaj, trauma i ankiloza zuba. Diferencijalna dijagnoza različitih tipova otvorenih zagrižaja je moguća na osnovu sveobuhvatne analize, uz pomoć anamneze, kliničkog pregleda, analize modela i telerendgenskog snimka, kao i funkcionalne analize. Samo uz pomoć pravilne dijagnoze moguće je sprovesti adekvatnu ortodontsku ili ortodontsko-hiruršku terapiju.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176"
}

Radosavljević, N.. (2022). Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176

Radosavljević N. Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176 .

Radosavljević, Natalija, "Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176 .