TY  - THES
AU  - Bojanić, Marko
PY  - 2023
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3322
AB  - Uvod: Kvašenje površine dentina i njegova površinka energija mogu imati uticaj na
distribuciju dentalnih adhezivnih sistema. Tokom preparacije kaviteta, pri primeni
selektivne metode uklanjanja karijesa, u najdubljem delu kaviteta usled njegovog
prisustva, može doći do smanjene jačine veze sa adhezivnim sistemom.
Cilj rada: Izmeriti kvašenje zdravog dentina i dentina sa veštački indukovanim
karijesom (VIK) merenjem kontaktnog ugla referentnih tečnosti i odrediti njihovu
površinsku energiju kod tretmana sa i bez primene ortofosforne kiseline.
Materijali i metode: Dentinski diskovi su bili podeljeni u dve osnovne grupe (30
uzoraka) pri čemu su eksperimentalnu grupu činili diskovi tretirani rastvorom 8%
metil-celuloze i 0,1M mlečne kiseline (pH 4,6), a kontrolnu grupu intaktni dentinski
diskovi. U svakoj grupi su formirane po dve podgrupe. Podgrupu I (n=15) su činili
uzorci tretirani ortofosfornom kiselinom u trajanju od 15 sek. a podgrupu II (n=15) su
činili uzorci bez tretmana. Merenje kontaktnog ugla vršeno je uz pomoć tri referentne
tečnosti metodom statične kapi. Na osnovu dobijenih vrednosti kontaktnih uglova i uz
pomoć van Oss-Chaudhury-Good formule izračunata je površinska energija.
Rezultati: Na uzorcima sa VIK koji su tretirani ortofosfornom kiselinom izmerene su
statistički značajno veće vrednosti kontaktnih uglova za sve referentne tečnosti
(Destilovana voda_69,97±0,86°; Etilen-glikol_69,38±5,13°; Dijod
metan_51,30±5,63°) u odnosu na netretirane uzorke (Destilovana voda_51,67±2,30º;
Etilen-glikol_34,74±4,76º; Dijod metan_27,28±3,02°). Na uzorcima intaktnog dentina
izmerene su statistički značajno manje vrednosti kontaktnih uglova za sve referentne
tečnosti nakon primene ortofosforne kiseline (Destilovana voda_51,09±5,37°; Etilen glikol_30,32±4,68°; Dijod metan_25,44±4,24°) u odnosu na netretirane uzorke
(Destilovana voda_58,99±6,58º; Etilen-glikol_48,22±6,26º; Dijod
metan_45,69±8,47°). Statistički značajno smanjenje površinske energije dobijeno je
kod dentinskih uzoraka sa VIK nakon kiselinskog nagrizanja (56,31±10,29mJ/m²) u
odnosu na netretirane uzorke u okviru iste grupe (78,69±7,51mJ/m²), p=0,004.
Zaključak: Uzorci VIK bez dodatnih tretmana pokazali su veći stepen kvašenja za
razliku od uzoraka sa VIK kod kojih je primenjen tretman nagrizanja ortofosfornom
kiselinom. Dobijeni rezultati sugerišu da na selektivno ostavljenom karijesu nije nužno
primenjivati ortofosfornu kiselinu u cilju povećanja kvaliteta adhezije.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Ispitivanje površinskih karakteristika dentina sa veštački indukovanim karijesom
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3322
ER  - 

@misc{
author = "Bojanić, Marko",
year = "2023",
abstract = "Uvod: Kvašenje površine dentina i njegova površinka energija mogu imati uticaj na
distribuciju dentalnih adhezivnih sistema. Tokom preparacije kaviteta, pri primeni
selektivne metode uklanjanja karijesa, u najdubljem delu kaviteta usled njegovog
prisustva, može doći do smanjene jačine veze sa adhezivnim sistemom.
Cilj rada: Izmeriti kvašenje zdravog dentina i dentina sa veštački indukovanim
karijesom (VIK) merenjem kontaktnog ugla referentnih tečnosti i odrediti njihovu
površinsku energiju kod tretmana sa i bez primene ortofosforne kiseline.
Materijali i metode: Dentinski diskovi su bili podeljeni u dve osnovne grupe (30
uzoraka) pri čemu su eksperimentalnu grupu činili diskovi tretirani rastvorom 8%
metil-celuloze i 0,1M mlečne kiseline (pH 4,6), a kontrolnu grupu intaktni dentinski
diskovi. U svakoj grupi su formirane po dve podgrupe. Podgrupu I (n=15) su činili
uzorci tretirani ortofosfornom kiselinom u trajanju od 15 sek. a podgrupu II (n=15) su
činili uzorci bez tretmana. Merenje kontaktnog ugla vršeno je uz pomoć tri referentne
tečnosti metodom statične kapi. Na osnovu dobijenih vrednosti kontaktnih uglova i uz
pomoć van Oss-Chaudhury-Good formule izračunata je površinska energija.
Rezultati: Na uzorcima sa VIK koji su tretirani ortofosfornom kiselinom izmerene su
statistički značajno veće vrednosti kontaktnih uglova za sve referentne tečnosti
(Destilovana voda_69,97±0,86°; Etilen-glikol_69,38±5,13°; Dijod
metan_51,30±5,63°) u odnosu na netretirane uzorke (Destilovana voda_51,67±2,30º;
Etilen-glikol_34,74±4,76º; Dijod metan_27,28±3,02°). Na uzorcima intaktnog dentina
izmerene su statistički značajno manje vrednosti kontaktnih uglova za sve referentne
tečnosti nakon primene ortofosforne kiseline (Destilovana voda_51,09±5,37°; Etilen glikol_30,32±4,68°; Dijod metan_25,44±4,24°) u odnosu na netretirane uzorke
(Destilovana voda_58,99±6,58º; Etilen-glikol_48,22±6,26º; Dijod
metan_45,69±8,47°). Statistički značajno smanjenje površinske energije dobijeno je
kod dentinskih uzoraka sa VIK nakon kiselinskog nagrizanja (56,31±10,29mJ/m²) u
odnosu na netretirane uzorke u okviru iste grupe (78,69±7,51mJ/m²), p=0,004.
Zaključak: Uzorci VIK bez dodatnih tretmana pokazali su veći stepen kvašenja za
razliku od uzoraka sa VIK kod kojih je primenjen tretman nagrizanja ortofosfornom
kiselinom. Dobijeni rezultati sugerišu da na selektivno ostavljenom karijesu nije nužno
primenjivati ortofosfornu kiselinu u cilju povećanja kvaliteta adhezije.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Ispitivanje površinskih karakteristika dentina sa veštački indukovanim karijesom",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3322"
}

Bojanić, M.. (2023). Ispitivanje površinskih karakteristika dentina sa veštački indukovanim karijesom. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3322

Bojanić M. Ispitivanje površinskih karakteristika dentina sa veštački indukovanim karijesom. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3322 .

Bojanić, Marko, "Ispitivanje površinskih karakteristika dentina sa veštački indukovanim karijesom" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3322 .