TY  - THES
AU  - Gajić, Olivera
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3205
AB  - Cilj rada je bio da se prikažu mogućnosti estetskog i funkcionalnog rešavanja subtotalne krezubosti. Najpre osvrt na kliničku sliku, klasifikaciju subtotalne krezubosti, kao i broj i lokaciju preostalih zuba, jer postoje kombinacije koje daju mogućnost za odličan uspeh terapije, ali i kombinacije koje su neželjene. To je neophodno da bismo izradili dijagnostički model, a na osnovu njegove analize i plan terapije. U sklopu plana terapije postoji mogućnost zbrinjavanja subtotalne krezubosti izradom parcijalne pločaste proteze, supradentalnim protezama ili parcijalnim skeletiranim protezama. Kada je izbor parcijalna skeletirana proteza, retko se primenjuje skeletirana proteza sa livenim kukicama. Prednost se daje retencionim sredstvima u vidu atečmena, dvostrukih kruna i magneta, što je i opisano.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Subtotalna krezubost - načini zbrinjavanja
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3205
ER  - 

@misc{
author = "Gajić, Olivera",
year = "2022",
abstract = "Cilj rada je bio da se prikažu mogućnosti estetskog i funkcionalnog rešavanja subtotalne krezubosti. Najpre osvrt na kliničku sliku, klasifikaciju subtotalne krezubosti, kao i broj i lokaciju preostalih zuba, jer postoje kombinacije koje daju mogućnost za odličan uspeh terapije, ali i kombinacije koje su neželjene. To je neophodno da bismo izradili dijagnostički model, a na osnovu njegove analize i plan terapije. U sklopu plana terapije postoji mogućnost zbrinjavanja subtotalne krezubosti izradom parcijalne pločaste proteze, supradentalnim protezama ili parcijalnim skeletiranim protezama. Kada je izbor parcijalna skeletirana proteza, retko se primenjuje skeletirana proteza sa livenim kukicama. Prednost se daje retencionim sredstvima u vidu atečmena, dvostrukih kruna i magneta, što je i opisano.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Subtotalna krezubost - načini zbrinjavanja",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3205"
}

Gajić, O.. (2022). Subtotalna krezubost - načini zbrinjavanja. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3205

Gajić O. Subtotalna krezubost - načini zbrinjavanja. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3205 .

Gajić, Olivera, "Subtotalna krezubost - načini zbrinjavanja" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3205 .

TY  - THES
AU  - Martinović, Katarina
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3204
AB  - Obeskličenje kanalnog prostora u toku mehaničke obrade je nemoguće bez upotrebe hemijskih sredstava jer bakterije invadiraju duboko parakanalni sloj dentina, lateralne kanale i predeo ramifikacije koji su nedostupni instrumentaciji. Stoga, najefikasnija biomehanička obrada se ostvaruje kombinacijom mašinskih i ručnih tehnika instrumentacije uz istovremeno korišćenje raznih sredstava i sistema za irigaciju koji deluju na organski i neorganski deo dentina čime je omogućeno bolje čišćenje zidova kanala i evakuacija sadržaja. Irigansi treba da ostvare efekat na biofilm koji uglavnom ostaje van dejstva mehaničke obrade, ali i na mikroorganizme koji dospevaju u radno polje aerogenim putem. Irigacija se izvodi antisepticima i sredstvima za uklanjanje razmaznog sloja, a pomoću ultrazvuka, lasera ili na konvencionalan način. Tehnike preparacije mogu biti ručne, mašinske i hibridne. Instrumenti mogu biti ručni i mašinski, a izrađeni od visokokvalitetnog čelika ili Ni-Ti legure.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Bio-mehaničko medikamentozna obrada kanala korena zuba
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3204
ER  - 

@misc{
author = "Martinović, Katarina",
year = "2022",
abstract = "Obeskličenje kanalnog prostora u toku mehaničke obrade je nemoguće bez upotrebe hemijskih sredstava jer bakterije invadiraju duboko parakanalni sloj dentina, lateralne kanale i predeo ramifikacije koji su nedostupni instrumentaciji. Stoga, najefikasnija biomehanička obrada se ostvaruje kombinacijom mašinskih i ručnih tehnika instrumentacije uz istovremeno korišćenje raznih sredstava i sistema za irigaciju koji deluju na organski i neorganski deo dentina čime je omogućeno bolje čišćenje zidova kanala i evakuacija sadržaja. Irigansi treba da ostvare efekat na biofilm koji uglavnom ostaje van dejstva mehaničke obrade, ali i na mikroorganizme koji dospevaju u radno polje aerogenim putem. Irigacija se izvodi antisepticima i sredstvima za uklanjanje razmaznog sloja, a pomoću ultrazvuka, lasera ili na konvencionalan način. Tehnike preparacije mogu biti ručne, mašinske i hibridne. Instrumenti mogu biti ručni i mašinski, a izrađeni od visokokvalitetnog čelika ili Ni-Ti legure.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Bio-mehaničko medikamentozna obrada kanala korena zuba",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3204"
}

Martinović, K.. (2022). Bio-mehaničko medikamentozna obrada kanala korena zuba. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3204

Martinović K. Bio-mehaničko medikamentozna obrada kanala korena zuba. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3204 .

Martinović, Katarina, "Bio-mehaničko medikamentozna obrada kanala korena zuba" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3204 .

TY  - THES
AU  - Vesić, Slavka
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3203
AB  - Amelogenesis imperfecta je retko nasledno oboljenje abnormalnog razvoja gleđi zuba. Prema kliničkim kriterijumima AI se klasifikuje u četiri glavna tipa: Hipoplastični, Hipomaturacioni, Hipokalcifikovani tip i Taurodontizam. U odnosu na molekularno gentičku osnovu ovog poremećaja postoji 19 podtipova AI. Prema načinu nasleđivanja, različiti mutirani geni za AI mogu se prenositi kroz porodicu putem autozomno-recesivnog nasleđivanja, autozomno-dominantnog nasleđivanja, X recesivnog ili dominantnog nasleđivanja, kao i preko Y hromozoma.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Analiza genetske osnove oboljenja Аmelogenesis imperfecta
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3203
ER  - 

@misc{
author = "Vesić, Slavka",
year = "2022",
abstract = "Amelogenesis imperfecta je retko nasledno oboljenje abnormalnog razvoja gleđi zuba. Prema kliničkim kriterijumima AI se klasifikuje u četiri glavna tipa: Hipoplastični, Hipomaturacioni, Hipokalcifikovani tip i Taurodontizam. U odnosu na molekularno gentičku osnovu ovog poremećaja postoji 19 podtipova AI. Prema načinu nasleđivanja, različiti mutirani geni za AI mogu se prenositi kroz porodicu putem autozomno-recesivnog nasleđivanja, autozomno-dominantnog nasleđivanja, X recesivnog ili dominantnog nasleđivanja, kao i preko Y hromozoma.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Analiza genetske osnove oboljenja Аmelogenesis imperfecta",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3203"
}

Vesić, S.. (2022). Analiza genetske osnove oboljenja Аmelogenesis imperfecta. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3203

Vesić S. Analiza genetske osnove oboljenja Аmelogenesis imperfecta. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3203 .

Vesić, Slavka, "Analiza genetske osnove oboljenja Аmelogenesis imperfecta" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3203 .

TY  - THES
AU  - Nenadić, Jovana
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3201
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Mukogingivalne anomalije
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3201
ER  - 

@misc{
author = "Nenadić, Jovana",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Mukogingivalne anomalije",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3201"
}

Nenadić, J.. (2022). Mukogingivalne anomalije. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3201

Nenadić J. Mukogingivalne anomalije. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3201 .

Nenadić, Jovana, "Mukogingivalne anomalije" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3201 .

TY  - THES
AU  - Trifunović, Katarina
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3202
AB  - Uvod: Molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH) predstavlja ograničen, kvalitativni defekt gleđi, koji zahvata jedan ili više prvih stalnih molara, često udružen sa promenama na stalnim sekutićima. U kliničkoj praksi se veoma često sreću deca koja imaju MIH, ali podaci o rasprostanjenosti ovog stanja u Srbiji još uvek nedostaju.
Cilj rada: Ispitati rasprostranjenost MIH-a kod dece u Srbiji uzrasta 7-10 godina.
Materijal i metode: U istraživanju je učestvovalo 723 ispitanika uzrasta 7-10 godina (366 dečaka i 357 devojčica). Ispitivanje je sprovedeno u prva četiri razreda u 5 osnovnih škola: Beograd (1 škola), Zrenjanin (1 škola), Prokuplje(1 škola) i Leskovac (1 gradska i 1 seoska škola). Jedan istraživač vršio je sve preglede korišćenjem stomatološkog ogledalca i veštačkog izvora svetlosti. Zabeležen je ukupan broj pregledane dece i broj dece kod koje je bio prisutan MIH, kao i kliničke manifestacije prisutne kod zuba sa MIH-om.
Rezultati: Rasprostranjenost MIH-a u ukupnom ispitanom uzorku iznosio je 8,2% (59/723 ispitanika). Rasprostranjenost je bila najveća u Beogradu (11,7%, 23/197 ispitanika). Slične vrednosti zabeležene su u Prokuplju (9,6%, 21/219 ispitanika) i u seoskoj školi u Leskovcu (9,4%, 3/32 ispitanika). Nešto manja rasprostranjenost je postojala u Zrenjaninu (5,3%, 8/151 ispitanika) i gradskoj školi u Leskovcu (4%, 5/124 ispitanika). Distribucija molarno-incizivne hipomineralizacije prema uzrastu bila je: 7% kod dece u prvom razredu (7 godina), 10,4% u drugom razredu (8 godina), 8,5% u trećem razredu (9 godina) i 6,3% u četvrtom razredu (10 godina). Hi-kvadrat testom utvrđeno je da ne postoji statistički značajna razlika u rasprostranjenosti MIH-a između polova, odnosno, MIH je podjednako zastupljen i kod dečaka i kod devojčica. Najzastupljenija klinička manifestacija i na sekutićima i na molarima bila je bela opakna mrlja. Ostale kliničke manifestacija na sekutićima su se javljale u zanemarljivom procentu. Kod molara su, osim belih opaknih mrlja, u nešto većem procentu pronađene su i žute/braon mrlje, kao i atipične restauracije sa marginalnim defektom.
Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju na relativno visoku rasprostranjenost MIH-a kod dece u Srbiji uzrasta 7-10 godina.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Ispitivanje rasprostranjenosti molarno-incizivne hipomineralizacije kod dece uzrasta 7-10 godina
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3202
ER  - 

@misc{
author = "Trifunović, Katarina",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH) predstavlja ograničen, kvalitativni defekt gleđi, koji zahvata jedan ili više prvih stalnih molara, često udružen sa promenama na stalnim sekutićima. U kliničkoj praksi se veoma često sreću deca koja imaju MIH, ali podaci o rasprostanjenosti ovog stanja u Srbiji još uvek nedostaju.
Cilj rada: Ispitati rasprostranjenost MIH-a kod dece u Srbiji uzrasta 7-10 godina.
Materijal i metode: U istraživanju je učestvovalo 723 ispitanika uzrasta 7-10 godina (366 dečaka i 357 devojčica). Ispitivanje je sprovedeno u prva četiri razreda u 5 osnovnih škola: Beograd (1 škola), Zrenjanin (1 škola), Prokuplje(1 škola) i Leskovac (1 gradska i 1 seoska škola). Jedan istraživač vršio je sve preglede korišćenjem stomatološkog ogledalca i veštačkog izvora svetlosti. Zabeležen je ukupan broj pregledane dece i broj dece kod koje je bio prisutan MIH, kao i kliničke manifestacije prisutne kod zuba sa MIH-om.
Rezultati: Rasprostranjenost MIH-a u ukupnom ispitanom uzorku iznosio je 8,2% (59/723 ispitanika). Rasprostranjenost je bila najveća u Beogradu (11,7%, 23/197 ispitanika). Slične vrednosti zabeležene su u Prokuplju (9,6%, 21/219 ispitanika) i u seoskoj školi u Leskovcu (9,4%, 3/32 ispitanika). Nešto manja rasprostranjenost je postojala u Zrenjaninu (5,3%, 8/151 ispitanika) i gradskoj školi u Leskovcu (4%, 5/124 ispitanika). Distribucija molarno-incizivne hipomineralizacije prema uzrastu bila je: 7% kod dece u prvom razredu (7 godina), 10,4% u drugom razredu (8 godina), 8,5% u trećem razredu (9 godina) i 6,3% u četvrtom razredu (10 godina). Hi-kvadrat testom utvrđeno je da ne postoji statistički značajna razlika u rasprostranjenosti MIH-a između polova, odnosno, MIH je podjednako zastupljen i kod dečaka i kod devojčica. Najzastupljenija klinička manifestacija i na sekutićima i na molarima bila je bela opakna mrlja. Ostale kliničke manifestacija na sekutićima su se javljale u zanemarljivom procentu. Kod molara su, osim belih opaknih mrlja, u nešto većem procentu pronađene su i žute/braon mrlje, kao i atipične restauracije sa marginalnim defektom.
Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju na relativno visoku rasprostranjenost MIH-a kod dece u Srbiji uzrasta 7-10 godina.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Ispitivanje rasprostranjenosti molarno-incizivne hipomineralizacije kod dece uzrasta 7-10 godina",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3202"
}

Trifunović, K.. (2022). Ispitivanje rasprostranjenosti molarno-incizivne hipomineralizacije kod dece uzrasta 7-10 godina. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3202

Trifunović K. Ispitivanje rasprostranjenosti molarno-incizivne hipomineralizacije kod dece uzrasta 7-10 godina. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3202 .

Trifunović, Katarina, "Ispitivanje rasprostranjenosti molarno-incizivne hipomineralizacije kod dece uzrasta 7-10 godina" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3202 .

TY  - THES
AU  - Dobrić, Luka
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3200
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Virusne infekcije u ustima dece
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3200
ER  - 

@misc{
author = "Dobrić, Luka",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Virusne infekcije u ustima dece",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3200"
}

Dobrić, L.. (2022). Virusne infekcije u ustima dece. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3200

Dobrić L. Virusne infekcije u ustima dece. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3200 .

Dobrić, Luka, "Virusne infekcije u ustima dece" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3200 .

TY  - THES
AU  - Mijajlović, Milica
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3162
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Planiranje i izrada parcijalne skeletirane proteze sa terminalnim slobodnim sedlom
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3162
ER  - 

@misc{
author = "Mijajlović, Milica",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Planiranje i izrada parcijalne skeletirane proteze sa terminalnim slobodnim sedlom",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3162"
}

Mijajlović, M.. (2022). Planiranje i izrada parcijalne skeletirane proteze sa terminalnim slobodnim sedlom. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3162

Mijajlović M. Planiranje i izrada parcijalne skeletirane proteze sa terminalnim slobodnim sedlom. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3162 .

Mijajlović, Milica, "Planiranje i izrada parcijalne skeletirane proteze sa terminalnim slobodnim sedlom" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3162 .

TY  - THES
AU  - Kalupović, Ivana
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3143
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Planiranje i izrada voštanih modela skeleta parcijalne skeletirane proteze za različite tipove krezubosti
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3143
ER  - 

@misc{
author = "Kalupović, Ivana",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Planiranje i izrada voštanih modela skeleta parcijalne skeletirane proteze za različite tipove krezubosti",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3143"
}

Kalupović, I.. (2022). Planiranje i izrada voštanih modela skeleta parcijalne skeletirane proteze za različite tipove krezubosti. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3143

Kalupović I. Planiranje i izrada voštanih modela skeleta parcijalne skeletirane proteze za različite tipove krezubosti. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3143 .

Kalupović, Ivana, "Planiranje i izrada voštanih modela skeleta parcijalne skeletirane proteze za različite tipove krezubosti" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3143 .

TY  - THES
AU  - Hodžić, Merisa
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3126
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Planiranje i izrada žičanih kukica
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3126
ER  - 

@misc{
author = "Hodžić, Merisa",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Planiranje i izrada žičanih kukica",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3126"
}

Hodžić, M.. (2022). Planiranje i izrada žičanih kukica. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3126

Hodžić M. Planiranje i izrada žičanih kukica. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3126 .

Hodžić, Merisa, "Planiranje i izrada žičanih kukica" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3126 .

TY  - THES
AU  - Vučković, Luka
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3112
AB  - UVOD: Akrilati (PMMA) se najčešće koriste za izradu zubnih proteza zbog svojih brojnih dobrih karakteristika. Međutim, postojanje poroznosti može dovesti do akumulacije bakterijskog biofilma, što udruženo sa neadekvatnom oralnom higijenom, doprinosi nastanku brojnih lokalnih i sistemskih infekcija koje mogu biti daleko izraženije kod imunokompromitovanih pacijenata. Sa ciljem prevazilaženja ovog problema, velika pažnja posvećuje se zlatu i njegovoj antimikrobnoj aktivnosti. Zato su u ovom istraživanju korišćene nanočestice zlata pomešane sa PMMA.
CILJ RADA: Cilj ovog istraživanja je sinteza novog materijala (PMMA/NČAu), analiza antimikrobne aktivnosti novosintetisanog materijala i njegovo upoređivanje sa konvencionalnim PMMA.
MATERIJAL I METODE: Za istraživanje su izrađeni diskovi debljine 1,5mm i prečnika 5mm od PMMA i PMMA/NČAu. Na svakom disku formiran je bakterijski biofilm, dobijen iz rastvora prethodno kultivisanih bakterija roda Streptococcus mitis (ATCC 6249) u odgovarajućoj podlozi u anaerobnim uslovima. Antimikrobna aktivnost ispitivanog i kontrolnog materijala analizirana je uz pomoć tri parametra (količina bakterija CFU u biofilmu, količina bakterija CFU u okolnom medijumu i metabolička aktivnost bakterisjkih ćelija MTT testom). Statistička analiza obavljena je u SPSS softveru pomoću nezavisnog t testa a p vrednost manja od 0,05 je uzeta kao statistički značajna.
REZULTATI: Količina pronađenih bakterija u biofilmu na ispitivanim diskovima iznosila je 2.7×103 ± 1.6×103 dok je kod kontrolne grupe pronađeno 2.3×104 ± 1.1×104. Količina izmerenih bakterija u medijumu kod ispitivane grupe iznosila je 2.7×106 ± 0.2×106 a kod kontrolne grupe 2.1×106 ± 0.4×106. MTT test pokazao je vrednosti 0.45 ± 0.03 u ispitivanoj grupi dok je izmerena vrednost kod kontrolne grupe iznosila 0.55 ± 0.04. p<0,05
ZAKLJUČAK:Dodavanje nanočestica zlata polimetil-metakrilatu dovodi do smanjenja broja bakterija u biofilmu što može doprineti manjoj incidenci infekcija kod pacijenata sa zubnim protezama.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Uticaj nanotehnologije na unapređenje osobina polimetil-metakrilata sa upotrebom u stomatološkoj protetici
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3112
ER  - 

@misc{
author = "Vučković, Luka",
year = "2022",
abstract = "UVOD: Akrilati (PMMA) se najčešće koriste za izradu zubnih proteza zbog svojih brojnih dobrih karakteristika. Međutim, postojanje poroznosti može dovesti do akumulacije bakterijskog biofilma, što udruženo sa neadekvatnom oralnom higijenom, doprinosi nastanku brojnih lokalnih i sistemskih infekcija koje mogu biti daleko izraženije kod imunokompromitovanih pacijenata. Sa ciljem prevazilaženja ovog problema, velika pažnja posvećuje se zlatu i njegovoj antimikrobnoj aktivnosti. Zato su u ovom istraživanju korišćene nanočestice zlata pomešane sa PMMA.
CILJ RADA: Cilj ovog istraživanja je sinteza novog materijala (PMMA/NČAu), analiza antimikrobne aktivnosti novosintetisanog materijala i njegovo upoređivanje sa konvencionalnim PMMA.
MATERIJAL I METODE: Za istraživanje su izrađeni diskovi debljine 1,5mm i prečnika 5mm od PMMA i PMMA/NČAu. Na svakom disku formiran je bakterijski biofilm, dobijen iz rastvora prethodno kultivisanih bakterija roda Streptococcus mitis (ATCC 6249) u odgovarajućoj podlozi u anaerobnim uslovima. Antimikrobna aktivnost ispitivanog i kontrolnog materijala analizirana je uz pomoć tri parametra (količina bakterija CFU u biofilmu, količina bakterija CFU u okolnom medijumu i metabolička aktivnost bakterisjkih ćelija MTT testom). Statistička analiza obavljena je u SPSS softveru pomoću nezavisnog t testa a p vrednost manja od 0,05 je uzeta kao statistički značajna.
REZULTATI: Količina pronađenih bakterija u biofilmu na ispitivanim diskovima iznosila je 2.7×103 ± 1.6×103 dok je kod kontrolne grupe pronađeno 2.3×104 ± 1.1×104. Količina izmerenih bakterija u medijumu kod ispitivane grupe iznosila je 2.7×106 ± 0.2×106 a kod kontrolne grupe 2.1×106 ± 0.4×106. MTT test pokazao je vrednosti 0.45 ± 0.03 u ispitivanoj grupi dok je izmerena vrednost kod kontrolne grupe iznosila 0.55 ± 0.04. p<0,05
ZAKLJUČAK:Dodavanje nanočestica zlata polimetil-metakrilatu dovodi do smanjenja broja bakterija u biofilmu što može doprineti manjoj incidenci infekcija kod pacijenata sa zubnim protezama.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Uticaj nanotehnologije na unapređenje osobina polimetil-metakrilata sa upotrebom u stomatološkoj protetici",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3112"
}

Vučković, L.. (2022). Uticaj nanotehnologije na unapređenje osobina polimetil-metakrilata sa upotrebom u stomatološkoj protetici. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3112

Vučković L. Uticaj nanotehnologije na unapređenje osobina polimetil-metakrilata sa upotrebom u stomatološkoj protetici. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3112 .

Vučković, Luka, "Uticaj nanotehnologije na unapređenje osobina polimetil-metakrilata sa upotrebom u stomatološkoj protetici" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3112 .

TY  - THES
AU  - Nikitović, Maša
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3096
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Nadoknade na depulpisanim zubima
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3096
ER  - 

@misc{
author = "Nikitović, Maša",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Nadoknade na depulpisanim zubima",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3096"
}

Nikitović, M.. (2022). Nadoknade na depulpisanim zubima. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3096

Nikitović M. Nadoknade na depulpisanim zubima. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3096 .

Nikitović, Maša, "Nadoknade na depulpisanim zubima" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3096 .

TY  - THES
AU  - Černjanski, Minja
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3185
AB  - Uvod: Na osnovu kliničkog iskustva, uobičajena pretpostavka u dečjoj stomatologiji je da pacijenti bolje prihvataju aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici u odnosu na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije.
Cilj rada: Cilj rada je bio registrovati i uporediti doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije u donjoj vilici i terminalne anestezije u gornjoj vilici.
Materijal i metode: U istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika, oba pola, uzrasne dobi do 16 godina. Doživljaj deteta ocenjivan je jasnim i preciznim upitnikom koji je u sebi sadržao Vong-Bejkerovu skalu za pacijenta i Frenklovu skalu za doktora stomatologije koji je radio sa detetom. Vong-Bejkerova skala je standardizovana skala bola koja u sebi sadrži šest lica poređanih tako da opisuju prag bola kod deteta od „bez bola“ do „najviše bola“. Na osnovu nje lako procenjujemo doživljaj deteta na određeni stimulus. Frenklova skala ponašanja nam jasno daje mogućnost ocene detetove reakcije na primenjeni postupak od 1 – definitivno negativno (--) do 4 – definitivno pozitivno (++). Dobijene numeričke vrednosti standardizovane prema ovim skalama su analizirane i statistički obrađene u SPSS v.25 programu. Rezultati: Neprijatan doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije (6,8) je bio statistički značajno veći u odnosu na aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici (4,1), prema Von-Bejkerovoj skali (p < 0,05). Međutim, priliko ocenjivanja detetove reakcije od strane stomatologa nije uočena statistički značajna razlika u reakciji na aplikovanje mandibularne anestezije (3,2) u odnosu na aplikovanjee terminalne anestezije (2,4) (p >0,05).
Zaključak: Ovim istraživanjem potvrđeno je da pacijenti u dečjoj stomatologiji bolje prihvataju i reaguju na terminalnu anesteziju u gornjoj vilici u odnosu na mandibularnu u donjoj vilici. Sa druge strane, iz ugla stomatologa, razlika u reakciji deteta nije bila značajna.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185
ER  - 

@misc{
author = "Černjanski, Minja",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Na osnovu kliničkog iskustva, uobičajena pretpostavka u dečjoj stomatologiji je da pacijenti bolje prihvataju aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici u odnosu na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije.
Cilj rada: Cilj rada je bio registrovati i uporediti doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije u donjoj vilici i terminalne anestezije u gornjoj vilici.
Materijal i metode: U istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika, oba pola, uzrasne dobi do 16 godina. Doživljaj deteta ocenjivan je jasnim i preciznim upitnikom koji je u sebi sadržao Vong-Bejkerovu skalu za pacijenta i Frenklovu skalu za doktora stomatologije koji je radio sa detetom. Vong-Bejkerova skala je standardizovana skala bola koja u sebi sadrži šest lica poređanih tako da opisuju prag bola kod deteta od „bez bola“ do „najviše bola“. Na osnovu nje lako procenjujemo doživljaj deteta na određeni stimulus. Frenklova skala ponašanja nam jasno daje mogućnost ocene detetove reakcije na primenjeni postupak od 1 – definitivno negativno (--) do 4 – definitivno pozitivno (++). Dobijene numeričke vrednosti standardizovane prema ovim skalama su analizirane i statistički obrađene u SPSS v.25 programu. Rezultati: Neprijatan doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije (6,8) je bio statistički značajno veći u odnosu na aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici (4,1), prema Von-Bejkerovoj skali (p < 0,05). Međutim, priliko ocenjivanja detetove reakcije od strane stomatologa nije uočena statistički značajna razlika u reakciji na aplikovanje mandibularne anestezije (3,2) u odnosu na aplikovanjee terminalne anestezije (2,4) (p >0,05).
Zaključak: Ovim istraživanjem potvrđeno je da pacijenti u dečjoj stomatologiji bolje prihvataju i reaguju na terminalnu anesteziju u gornjoj vilici u odnosu na mandibularnu u donjoj vilici. Sa druge strane, iz ugla stomatologa, razlika u reakciji deteta nije bila značajna.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185"
}

Černjanski, M.. (2022). Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185

Černjanski M. Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185 .

Černjanski, Minja, "Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185 .

TY  - THES
AU  - Marjanović, Danka
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3184
AB  - Akutni parodontalni apsces nastaje kada je onemogućena drenaža gnojnog sadržaja iz parodontalnog džepa. Cilj terapije akutnog parodontalnog apscesa je eliminacija akutnih znakova i simptoma, sprečavanje širenja infekcije i uspostavljanje drenaže. Hronični parodontalni apsces nastaje kao komplikacija akutnog parodontalnog apscesa i njegova terapija je isključvo hirurška. Nekrotizirajući parodontitis je parodontopatija komplikovana anaerobnom infekcijom. Javlja se kod osoba sa lošom oralnom higijenom, kao i kod pušača i osoba sa HIV-om. Terapija kod ovih bolesnika sprovodi se ordiniranjem antiseptika i antibiotika, kao i uklanjanje supragingivalnih naslaga kod blažih formi. Retrogradni polpitis nastaje kod dubokih parodontalnih džepova, kada patološki agens dospe do apikalnog foramena. Plan terapije zavisi od brojnih faktora kao što su vrste zuba, tipa parodontalnog džepa, obima razaranja parodoncijuma, morfologije korenova i kanala. Kada se postavi dijagnoza potrebno je odrediti prognozu zuba sa parodontološkog i endodonskog aspekta. Agresivna parodontopatija je brzonapredujuća forma koja dovodi do gubitka alevolarne kosti i samih zuba. Postoje dve forme agresivne parodontopatije, lokalizovana i generalizovana. Prognoza bolesti je lošija kod generalizovne forme, jer su gubici alveolarne kosti znatno veći.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Preliminarna terapija parodontopatije
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184
ER  - 

@misc{
author = "Marjanović, Danka",
year = "2022",
abstract = "Akutni parodontalni apsces nastaje kada je onemogućena drenaža gnojnog sadržaja iz parodontalnog džepa. Cilj terapije akutnog parodontalnog apscesa je eliminacija akutnih znakova i simptoma, sprečavanje širenja infekcije i uspostavljanje drenaže. Hronični parodontalni apsces nastaje kao komplikacija akutnog parodontalnog apscesa i njegova terapija je isključvo hirurška. Nekrotizirajući parodontitis je parodontopatija komplikovana anaerobnom infekcijom. Javlja se kod osoba sa lošom oralnom higijenom, kao i kod pušača i osoba sa HIV-om. Terapija kod ovih bolesnika sprovodi se ordiniranjem antiseptika i antibiotika, kao i uklanjanje supragingivalnih naslaga kod blažih formi. Retrogradni polpitis nastaje kod dubokih parodontalnih džepova, kada patološki agens dospe do apikalnog foramena. Plan terapije zavisi od brojnih faktora kao što su vrste zuba, tipa parodontalnog džepa, obima razaranja parodoncijuma, morfologije korenova i kanala. Kada se postavi dijagnoza potrebno je odrediti prognozu zuba sa parodontološkog i endodonskog aspekta. Agresivna parodontopatija je brzonapredujuća forma koja dovodi do gubitka alevolarne kosti i samih zuba. Postoje dve forme agresivne parodontopatije, lokalizovana i generalizovana. Prognoza bolesti je lošija kod generalizovne forme, jer su gubici alveolarne kosti znatno veći.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Preliminarna terapija parodontopatije",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184"
}

Marjanović, D.. (2022). Preliminarna terapija parodontopatije. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184

Marjanović D. Preliminarna terapija parodontopatije. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184 .

Marjanović, Danka, "Preliminarna terapija parodontopatije" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184 .

TY  - THES
AU  - Savčić, Nikolija
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3129
AB  - Uvod: Peri-implantni mukozitis (PM) predstavlja reverzibilno stanje okarakterisano inflamacijom mekih peri-implantnih tkiva, dok peri-implantits (PI) podrazumeva inflamaciju peri-implantne mukoze udruženu sa progresivnim gubitkom marginalne kosti oko implantata. Biofilm, kao složena zajednica različitih mikroorganizama glavni je etiološki faktor peri-implantnih bioloških komplikacija. Polimikrobna flora ovih lezija, pored drugih patogena sadrži i parodontopatogen Porphyromonas gingivalis.
Cilj rada: Ispitati povezanost kliničkih parametara peri-implantatnih lezija sa prisustvom bakterije Porphyromonas gingivalis kod pacijenata sa PM i PI.
Materijal i metode: Studijom je obuhvaćeno 30 pacijenata Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu podeljenih u tri jednake grupe prema odgovarajućim dijagnozama: peri-implantitis (PI), peri-implantatni mukozitis (PM) i peri-implantno zdravlje (PZ). Prikupljeni klinički parametri bili su: dubina sondiranja (DS), krvarenje na provokaciju (KNP), prisustvo supuracije na provokaciju (SUP) i plak indeks (PI). Metodom Real Time PCR (Reverse transcriptase – real-time polymerase chain reaction) utvrđivana je relativna količina Porphyromonas gingivalis-a u uzorcima uzetim iz peri-implantne tečnosti ispitanika. Rezultati: Prosečna starost ispitanika iznosila je 51,33 ± 12,61 godinu. Srednja vrednost relativne količine mikroorganizma Porphyromonas gingivalis bila je viša u grupi PI (14,80 ± 31,51 ), nego u grupama PM i PZ (0,48 ± 1,34 i 0,06 ± 0,12, redom). Prosečna DS kod PI grupe (4,02mm ± 0,77mm) je, takođe, bila viša nego u druge dve grupe (3,39mm ± 0,52mm kod PM i 1,97mm ± 0,54mm kod PZ). SUP je kod PI (18%) bila učestalija nego kod PM (14%), dok u grupi PZ SUP nije detektovana.
Zaključak: Nalazi ovog istraživanja ukazuju na postojanje veće relativne količine Porphyromonas gingivalis-a kod peri-implantnih lezija, posebno u slučaju peri-implantitisa. Klinički parametri su u korelaciji sa stepenom i stadijumom oboljenja.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Kliničke i mikrobiološke karakteristike peri-implantnih lezija
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3129
ER  - 

@misc{
author = "Savčić, Nikolija",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Peri-implantni mukozitis (PM) predstavlja reverzibilno stanje okarakterisano inflamacijom mekih peri-implantnih tkiva, dok peri-implantits (PI) podrazumeva inflamaciju peri-implantne mukoze udruženu sa progresivnim gubitkom marginalne kosti oko implantata. Biofilm, kao složena zajednica različitih mikroorganizama glavni je etiološki faktor peri-implantnih bioloških komplikacija. Polimikrobna flora ovih lezija, pored drugih patogena sadrži i parodontopatogen Porphyromonas gingivalis.
Cilj rada: Ispitati povezanost kliničkih parametara peri-implantatnih lezija sa prisustvom bakterije Porphyromonas gingivalis kod pacijenata sa PM i PI.
Materijal i metode: Studijom je obuhvaćeno 30 pacijenata Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu podeljenih u tri jednake grupe prema odgovarajućim dijagnozama: peri-implantitis (PI), peri-implantatni mukozitis (PM) i peri-implantno zdravlje (PZ). Prikupljeni klinički parametri bili su: dubina sondiranja (DS), krvarenje na provokaciju (KNP), prisustvo supuracije na provokaciju (SUP) i plak indeks (PI). Metodom Real Time PCR (Reverse transcriptase – real-time polymerase chain reaction) utvrđivana je relativna količina Porphyromonas gingivalis-a u uzorcima uzetim iz peri-implantne tečnosti ispitanika. Rezultati: Prosečna starost ispitanika iznosila je 51,33 ± 12,61 godinu. Srednja vrednost relativne količine mikroorganizma Porphyromonas gingivalis bila je viša u grupi PI (14,80 ± 31,51 ), nego u grupama PM i PZ (0,48 ± 1,34 i 0,06 ± 0,12, redom). Prosečna DS kod PI grupe (4,02mm ± 0,77mm) je, takođe, bila viša nego u druge dve grupe (3,39mm ± 0,52mm kod PM i 1,97mm ± 0,54mm kod PZ). SUP je kod PI (18%) bila učestalija nego kod PM (14%), dok u grupi PZ SUP nije detektovana.
Zaključak: Nalazi ovog istraživanja ukazuju na postojanje veće relativne količine Porphyromonas gingivalis-a kod peri-implantnih lezija, posebno u slučaju peri-implantitisa. Klinički parametri su u korelaciji sa stepenom i stadijumom oboljenja.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Kliničke i mikrobiološke karakteristike peri-implantnih lezija",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3129"
}

Savčić, N.. (2022). Kliničke i mikrobiološke karakteristike peri-implantnih lezija. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3129

Savčić N. Kliničke i mikrobiološke karakteristike peri-implantnih lezija. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3129 .

Savčić, Nikolija, "Kliničke i mikrobiološke karakteristike peri-implantnih lezija" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3129 .

TY  - THES
AU  - Lonjak, Bojana
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3075
AB  - Klasifikacija oboljenja parodoncijuma pomaže i doprinosi u postavljanju pravilne dijagnoze oboljenja, pomaže u diferencijalnoj dijagnozi i olakšava izradu plana terapije. Formirana je na osnovu etiologije, patogeneze i kliničke slike postojećeg stanja parodoncijuma. Godine 2017. formirana je klasifikacija koja pored oboljenja i stanja parodoncijuma uključuje i oboljenja i stanja periimplantnih tkiva. Prema aktuelnoj klasifikaciji parodontitis može da se podeli na parodontitis, nekrotizirajući parodontitis i parodontitis kao manifestacija sistemskih oboljenja i stanja, a podela je bazirana na stadijumima i stepenima progresije bolesti i oštećenja tkiva. Periimplantna oboljenja i stanja se odnose na periimplantno zdravlje, periimplantni mukozitis, periimplantitis i deficijenciju mekih i čvrstih periimplantnih tkiva. Periimplantno zdravlje obuhvata tkiva bez znakova inflamacije i krvarenja na provokaciju, periimplantni mukozitis se karakteriše upravo vidljivim znacima inflamacije i krvarenjem na provokaciju, periimplaantitis predstavlja naredni stadijum periimplantnog mukozitisa, a deficijencije čvrstih i mekih periimplantnih tkiva govore o uticaju smanjenja visine alveolarnog nastavka na nastanak i razvoj istih.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Klasifikacija oboljenja parodoncijuma
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3075
ER  - 

@misc{
author = "Lonjak, Bojana",
year = "2022",
abstract = "Klasifikacija oboljenja parodoncijuma pomaže i doprinosi u postavljanju pravilne dijagnoze oboljenja, pomaže u diferencijalnoj dijagnozi i olakšava izradu plana terapije. Formirana je na osnovu etiologije, patogeneze i kliničke slike postojećeg stanja parodoncijuma. Godine 2017. formirana je klasifikacija koja pored oboljenja i stanja parodoncijuma uključuje i oboljenja i stanja periimplantnih tkiva. Prema aktuelnoj klasifikaciji parodontitis može da se podeli na parodontitis, nekrotizirajući parodontitis i parodontitis kao manifestacija sistemskih oboljenja i stanja, a podela je bazirana na stadijumima i stepenima progresije bolesti i oštećenja tkiva. Periimplantna oboljenja i stanja se odnose na periimplantno zdravlje, periimplantni mukozitis, periimplantitis i deficijenciju mekih i čvrstih periimplantnih tkiva. Periimplantno zdravlje obuhvata tkiva bez znakova inflamacije i krvarenja na provokaciju, periimplantni mukozitis se karakteriše upravo vidljivim znacima inflamacije i krvarenjem na provokaciju, periimplaantitis predstavlja naredni stadijum periimplantnog mukozitisa, a deficijencije čvrstih i mekih periimplantnih tkiva govore o uticaju smanjenja visine alveolarnog nastavka na nastanak i razvoj istih.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Klasifikacija oboljenja parodoncijuma",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3075"
}

Lonjak, B.. (2022). Klasifikacija oboljenja parodoncijuma. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3075

Lonjak B. Klasifikacija oboljenja parodoncijuma. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3075 .

Lonjak, Bojana, "Klasifikacija oboljenja parodoncijuma" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3075 .

TY  - THES
AU  - Petrović, Anastasija
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3073
AB  - Uvod: Terapija dentalnim implantatima predstavlja standardnu proceduru za zamenu zuba koji nedostaje. Uprkos visokoj stopi preživljavanja i uspešnosti implantata, komplikacije se događaju. Javljaju se u dva oblika: peri-implantitis (PI) i peri-implantni mukozitis (PM).
Cilj rada: Cilj ovog rada bio je analiza kliniĉkih parametara kod pacijenata sa dijagnozom PI i PM, kao i utvrđivanje potencijalne veze sa oboljenjima parodoncijuma.
Materijal i metode: Studija je obuhvatila 40 pacijenata Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu u Beogradu. Pacijenti su nasumično odabrani iz baze pacijenata sa komplikacijama oko dentalnih implantata. Analizirani su klinički parametri 20 pacijenata sa peri-implantitisom i 20 sa peri-implantnim mukozitisom. Klinički parametri kao što su dubina sondiranja (DS), nivo pripojnog epitela (NPE), krvarenje na provokaciju (KNP) i supuracija (SUP) mereni su u šest tačaka oko svakog zuba i implanta. Takođe je zabeleženo i vreme proteklo od ugradnje i opterećenja implantata.
Rezultati: Srednje vrednosti DS i NPE u PI grupi bile su 3,36 mm i 3,54 mm, ukazujući na prisustvo oboljenja parodoncijuma. Srednje vrednosti ovih parametara oko zahvaćenih implantata su bile 4,79 mm i 5,11 mm, značajno veće u poređenju sa vrednostima oko zuba. U PM grupi, DS i NPE oko zuba su bili 3,03 mm i 2,85 mm, dok su vrednosti oko implanata iznosile 3,2 mm i 2,52 mm, bez statističke značajnosti u odnosu na prirodnu denticiju. DS, NPE i SUP su bili značajno veći u PI nego u PM grupi. Vrednosti KNP su bile slične u obe grupe i u preko 50% tačaka pozitivne. U PI grupi vreme proteklo od ugradnje i opterećenja implantata je bilo veće nego u PM grupi.
Zaključak: Rezultati ove studije ukazuju na činjenicu da su parodontološka oboljenja u vezi sa peri-implantnim komplikacijama. Komplikacije su češće kod implantata koji su u funkciji više od 5 godina.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Karakteristike peri-implantnih komplikacija i udruženost sa oboljenjima parodoncijuma
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3073
ER  - 

@misc{
author = "Petrović, Anastasija",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Terapija dentalnim implantatima predstavlja standardnu proceduru za zamenu zuba koji nedostaje. Uprkos visokoj stopi preživljavanja i uspešnosti implantata, komplikacije se događaju. Javljaju se u dva oblika: peri-implantitis (PI) i peri-implantni mukozitis (PM).
Cilj rada: Cilj ovog rada bio je analiza kliniĉkih parametara kod pacijenata sa dijagnozom PI i PM, kao i utvrđivanje potencijalne veze sa oboljenjima parodoncijuma.
Materijal i metode: Studija je obuhvatila 40 pacijenata Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu u Beogradu. Pacijenti su nasumično odabrani iz baze pacijenata sa komplikacijama oko dentalnih implantata. Analizirani su klinički parametri 20 pacijenata sa peri-implantitisom i 20 sa peri-implantnim mukozitisom. Klinički parametri kao što su dubina sondiranja (DS), nivo pripojnog epitela (NPE), krvarenje na provokaciju (KNP) i supuracija (SUP) mereni su u šest tačaka oko svakog zuba i implanta. Takođe je zabeleženo i vreme proteklo od ugradnje i opterećenja implantata.
Rezultati: Srednje vrednosti DS i NPE u PI grupi bile su 3,36 mm i 3,54 mm, ukazujući na prisustvo oboljenja parodoncijuma. Srednje vrednosti ovih parametara oko zahvaćenih implantata su bile 4,79 mm i 5,11 mm, značajno veće u poređenju sa vrednostima oko zuba. U PM grupi, DS i NPE oko zuba su bili 3,03 mm i 2,85 mm, dok su vrednosti oko implanata iznosile 3,2 mm i 2,52 mm, bez statističke značajnosti u odnosu na prirodnu denticiju. DS, NPE i SUP su bili značajno veći u PI nego u PM grupi. Vrednosti KNP su bile slične u obe grupe i u preko 50% tačaka pozitivne. U PI grupi vreme proteklo od ugradnje i opterećenja implantata je bilo veće nego u PM grupi.
Zaključak: Rezultati ove studije ukazuju na činjenicu da su parodontološka oboljenja u vezi sa peri-implantnim komplikacijama. Komplikacije su češće kod implantata koji su u funkciji više od 5 godina.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Karakteristike peri-implantnih komplikacija i udruženost sa oboljenjima parodoncijuma",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3073"
}

Petrović, A.. (2022). Karakteristike peri-implantnih komplikacija i udruženost sa oboljenjima parodoncijuma. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3073

Petrović A. Karakteristike peri-implantnih komplikacija i udruženost sa oboljenjima parodoncijuma. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3073 .

Petrović, Anastasija, "Karakteristike peri-implantnih komplikacija i udruženost sa oboljenjima parodoncijuma" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3073 .

TY  - THES
AU  - Vojinović, Andrea
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3086
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Epidemiološka istraživanja oboljenja usta i zuba
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3086
ER  - 

@misc{
author = "Vojinović, Andrea",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Epidemiološka istraživanja oboljenja usta i zuba",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3086"
}

Vojinović, A.. (2022). Epidemiološka istraživanja oboljenja usta i zuba. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3086

Vojinović A. Epidemiološka istraživanja oboljenja usta i zuba. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3086 .

Vojinović, Andrea, "Epidemiološka istraživanja oboljenja usta i zuba" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3086 .

TY  - THES
AU  - Vranjaković, Haris
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3197
AB  - Matične ćelije predstavljaju populaciju nespecijalizovanih ćelija koje imaju neograničenu sposobnost samoobnavljanja i diferencijacije u veći broj specijalizovanih ćelijskih linija. U odnosu na njihovo poreklo dele se na embrionalne, fetalne, adultne i indukovane. U odnosu na potentnost mogu se podeliti na totipotentne, pluripotentne, multipotentne, oligopotentne i unipotentne. Zbog svojih sposobnosti samoobnove i diferencijacije u različite ćelijske linije, matične ćelije nalaze veoma korisnu primenu u regenerativnoj medicini.
Sve više istraživača podržava ideju da su za nastanak, razvoj i metastaze tumora odgovorne samo određene ćelije unutar tumora. Zbog svojih sličnosti sa matičnim ćelijama , ove ćelije su nazvane kancerske matične ćelije. Smatra se da je perzistencija upravo ovih ćelija odgovorna za nastanak relapsa i metastaza, kako zbog njihovog potencijala da promovišu rast tumora tako i zbog njihove otpornosti na hemioterapeutike. Kancerske stem ćelije dokazane su prvo u slučaju akutne mijeloidne leukemije a kasnije i u karcinomu testisa, dojke, određenim karcinomima mozga, debelog creva, pankreasa, a u najnovije vreme i u oralnom karcinomu. Razvoj specifičnih terapijskih strategija usmerenih na eliminaciju kancerskih matičnih ćelija mogao bi doprineti znatnom napretku u terapiji kancera.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Genetske sličnosti i razlike između embrionalnih i kancerskih matičnih ćelija
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3197
ER  - 

@misc{
author = "Vranjaković, Haris",
year = "2022",
abstract = "Matične ćelije predstavljaju populaciju nespecijalizovanih ćelija koje imaju neograničenu sposobnost samoobnavljanja i diferencijacije u veći broj specijalizovanih ćelijskih linija. U odnosu na njihovo poreklo dele se na embrionalne, fetalne, adultne i indukovane. U odnosu na potentnost mogu se podeliti na totipotentne, pluripotentne, multipotentne, oligopotentne i unipotentne. Zbog svojih sposobnosti samoobnove i diferencijacije u različite ćelijske linije, matične ćelije nalaze veoma korisnu primenu u regenerativnoj medicini.
Sve više istraživača podržava ideju da su za nastanak, razvoj i metastaze tumora odgovorne samo određene ćelije unutar tumora. Zbog svojih sličnosti sa matičnim ćelijama , ove ćelije su nazvane kancerske matične ćelije. Smatra se da je perzistencija upravo ovih ćelija odgovorna za nastanak relapsa i metastaza, kako zbog njihovog potencijala da promovišu rast tumora tako i zbog njihove otpornosti na hemioterapeutike. Kancerske stem ćelije dokazane su prvo u slučaju akutne mijeloidne leukemije a kasnije i u karcinomu testisa, dojke, određenim karcinomima mozga, debelog creva, pankreasa, a u najnovije vreme i u oralnom karcinomu. Razvoj specifičnih terapijskih strategija usmerenih na eliminaciju kancerskih matičnih ćelija mogao bi doprineti znatnom napretku u terapiji kancera.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Genetske sličnosti i razlike između embrionalnih i kancerskih matičnih ćelija",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3197"
}

Vranjaković, H.. (2022). Genetske sličnosti i razlike između embrionalnih i kancerskih matičnih ćelija. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3197

Vranjaković H. Genetske sličnosti i razlike između embrionalnih i kancerskih matičnih ćelija. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3197 .

Vranjaković, Haris, "Genetske sličnosti i razlike između embrionalnih i kancerskih matičnih ćelija" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3197 .

TY  - THES
AU  - Todorović, Milan
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3196
AB  - Poznavanje osteologije kako gornje tako i donje vilice omogućava pravilno aplikovanje anestetičkog sredstva u regiji interesa tokom stomatološke procedure u cilju postizanja bezbolnosti kao i sprečavanje eventualnih komplikacija koje se mogu javiti. Pored osnovih tehnika sprovodnih anestezija koje se najčešće primenjuju u stomatološkoj praksi bitno je poznavanje posebnih tehnika sprovodne anestezije u slučajevima kada za to postoji indikacija.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Sprovodne anestezije u donjoj vilici
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3196
ER  - 

@misc{
author = "Todorović, Milan",
year = "2022",
abstract = "Poznavanje osteologije kako gornje tako i donje vilice omogućava pravilno aplikovanje anestetičkog sredstva u regiji interesa tokom stomatološke procedure u cilju postizanja bezbolnosti kao i sprečavanje eventualnih komplikacija koje se mogu javiti. Pored osnovih tehnika sprovodnih anestezija koje se najčešće primenjuju u stomatološkoj praksi bitno je poznavanje posebnih tehnika sprovodne anestezije u slučajevima kada za to postoji indikacija.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Sprovodne anestezije u donjoj vilici",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3196"
}

Todorović, M.. (2022). Sprovodne anestezije u donjoj vilici. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3196

Todorović M. Sprovodne anestezije u donjoj vilici. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3196 .

Todorović, Milan, "Sprovodne anestezije u donjoj vilici" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3196 .

TY  - THES
AU  - Tomašević, Marko
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3193
AB  - Endodontski sanirani zubi imaju oslabljena fizička svojstva u odnosu na zdrav zub.
Stoga je neophodno uzeti anamnezu pacijenta, uraditi klinički pregled i dopunske dijagnostičke procedure, kako bi se izradio plan terapije i odredio metod koji se primenjuje za sanaciju depulpiranih zuba.
Protetska restauracija dovodi endodontski saniran zub u stanje u kom može da podnese funkcionalna opterećenja. Za protetsku rehabilitaciju može se koristiti livena nadogradnja, ili industrijski izrađeni kočići od različitih materijala, uz dopunu kruničnog dela zuba kompozitnim materijalom.
Endodontska terapija i protetska rehabilitacija zuba zajedno daju dobre kliničke rezultate, te je potrebno pažljivo i savesno odraditi sve korake terapije, kako bi se uspešno ispunio zadatak očuvanja prirodnog zuba u ustima na duže vreme.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Terapijske mogućnosti zbrinjavanja endodontski lečenih zuba
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3193
ER  - 

@misc{
author = "Tomašević, Marko",
year = "2022",
abstract = "Endodontski sanirani zubi imaju oslabljena fizička svojstva u odnosu na zdrav zub.
Stoga je neophodno uzeti anamnezu pacijenta, uraditi klinički pregled i dopunske dijagnostičke procedure, kako bi se izradio plan terapije i odredio metod koji se primenjuje za sanaciju depulpiranih zuba.
Protetska restauracija dovodi endodontski saniran zub u stanje u kom može da podnese funkcionalna opterećenja. Za protetsku rehabilitaciju može se koristiti livena nadogradnja, ili industrijski izrađeni kočići od različitih materijala, uz dopunu kruničnog dela zuba kompozitnim materijalom.
Endodontska terapija i protetska rehabilitacija zuba zajedno daju dobre kliničke rezultate, te je potrebno pažljivo i savesno odraditi sve korake terapije, kako bi se uspešno ispunio zadatak očuvanja prirodnog zuba u ustima na duže vreme.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Terapijske mogućnosti zbrinjavanja endodontski lečenih zuba",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3193"
}

Tomašević, M.. (2022). Terapijske mogućnosti zbrinjavanja endodontski lečenih zuba. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3193

Tomašević M. Terapijske mogućnosti zbrinjavanja endodontski lečenih zuba. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3193 .

Tomašević, Marko, "Terapijske mogućnosti zbrinjavanja endodontski lečenih zuba" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3193 .

TY  - THES
AU  - Mijajlović, Nina
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3198
AB  - Uvod: Molarno incizivna hipomineralizacija je razvojni defekt koji utiče na mineralizaciju zuba i to prvih stalnih molara i sekutića. Osnovni patogenetski mehanizam molarno incizivne hipomineralizacije je poremećaj resorptivnog potencijala ameloblasta i inhibicija proteolitičkih enzima usled čega dolazi do zadržavanja gleđnih proteina, ometanja rasta kristala i maturacije gleđi. Rezultat toga je promena u mineralnom sastavu gleđi, povećanje poroznosti, smanjenje tvrdoće i modula elastičnosti hipomineralizovane gleđi u odnosu na gleđ koja nije bila zahvaćena ovim promenama, što se klinički manifestuje promenama u boji gleđi, koje variraju od beličastih do promena braon prebojenosti. Cilj rada: Cilj rada bio je da ispitamo učestalost molarno incizivne hipomineralizacije kod ortodontskih pacijenata različitog uzrasta. Materija i metode: Istraživanje je sprovedeno na Klinici za Ortopediju vilica, Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu u periodu od novembra 2021. i trajalo je do marta 2022. godine. U istraživanje su redom uključivani pacijenti oba pola različitog uzrasta iz baze podataka pacijenata. Smatrano je da pacijent ima molarno incizivnu hipomineralozaciju ukoliko ima karakteristične promene (bele mrlje, braon mrlje, nekarakteristične ispune) na barem jednom stalnom molaru. Rezultati: Rezultati nisu pokazali statistički značajnu razliku između ortodontskih pacijenata različitih godina rođenja i pola. Zaključak: Ne postoji razlika u učestalosti molarno incizivne hipomineralizacije između pacijenata različitog uzrasta i pola.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Učestalost molarno incizivne hipomineralizacije kod ortodontskih pacijenata različitog uzrasta
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3198
ER  - 

@misc{
author = "Mijajlović, Nina",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Molarno incizivna hipomineralizacija je razvojni defekt koji utiče na mineralizaciju zuba i to prvih stalnih molara i sekutića. Osnovni patogenetski mehanizam molarno incizivne hipomineralizacije je poremećaj resorptivnog potencijala ameloblasta i inhibicija proteolitičkih enzima usled čega dolazi do zadržavanja gleđnih proteina, ometanja rasta kristala i maturacije gleđi. Rezultat toga je promena u mineralnom sastavu gleđi, povećanje poroznosti, smanjenje tvrdoće i modula elastičnosti hipomineralizovane gleđi u odnosu na gleđ koja nije bila zahvaćena ovim promenama, što se klinički manifestuje promenama u boji gleđi, koje variraju od beličastih do promena braon prebojenosti. Cilj rada: Cilj rada bio je da ispitamo učestalost molarno incizivne hipomineralizacije kod ortodontskih pacijenata različitog uzrasta. Materija i metode: Istraživanje je sprovedeno na Klinici za Ortopediju vilica, Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu u periodu od novembra 2021. i trajalo je do marta 2022. godine. U istraživanje su redom uključivani pacijenti oba pola različitog uzrasta iz baze podataka pacijenata. Smatrano je da pacijent ima molarno incizivnu hipomineralozaciju ukoliko ima karakteristične promene (bele mrlje, braon mrlje, nekarakteristične ispune) na barem jednom stalnom molaru. Rezultati: Rezultati nisu pokazali statistički značajnu razliku između ortodontskih pacijenata različitih godina rođenja i pola. Zaključak: Ne postoji razlika u učestalosti molarno incizivne hipomineralizacije između pacijenata različitog uzrasta i pola.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Učestalost molarno incizivne hipomineralizacije kod ortodontskih pacijenata različitog uzrasta",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3198"
}

Mijajlović, N.. (2022). Učestalost molarno incizivne hipomineralizacije kod ortodontskih pacijenata različitog uzrasta. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3198

Mijajlović N. Učestalost molarno incizivne hipomineralizacije kod ortodontskih pacijenata različitog uzrasta. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3198 .

Mijajlović, Nina, "Učestalost molarno incizivne hipomineralizacije kod ortodontskih pacijenata različitog uzrasta" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3198 .

TY  - THES
AU  - Milović, Nina
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3195
AB  - Uvod: Tumori pljuvačnih žlezda predstavljaju retku heterogenu grupu oboljenja složenih kliničkih i patoloških karakteristika. Sreću se u velikim i malim pljuvačnim žlezdama i pokazuju različit spektar histopatoloških karakteristika. Učestalost ovih neoplazmi je između 3% i 6% u odnosu na tumore glave i vrata. Poznavanje populacionih karakteristika ovih lezija može doprineti razumevanju njihove etiopatogeneze, obzirom na to da etiologija nije u potpunosti razjašnjena. Njihov nastanak se dovodi u vezu sa ultravioletnim i jonizujućim zračenjem, upotrebom alkohola i duvana, kao i virusnim infekcijama.
Cilj: Prikazati i analizirati incidencu tumora velikih i malih pljuvačnih žlezda na uzorku od 958 pacijenata koji su se lečili na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u periodu od 2011. do 2021. godine.
Materijali i metode: Urađena je retrospektivna analiza učestalosti benignih i malignih tumora, a korišćeni materijali su medicinske istorije bolesti. Analiza je izvršena na osnovu starosti, pola, lokalizacije i histopatoloških karakteristika tumora.
Rezultati: Među ispitanim pacijentima koji su prosečne starosti od 56 godina, 46% su muškarci, a 54% žene. Tumori su se u 83% slučaja javili u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi, 9% u submandibularnoj žlezdi, a 8% u malim pljuvačnim žlezdama, predominantno na tvrdom nepcu. Najčešći benigni tumor je pleomorfni adenom, a potom i Vartinov tumor, dok je najčešći maligni tumor adenoidni cistični adenokarcinom. Učestalost benignih tumora je 91,6% , a učestalost malignih tumora 8,4% .
Zaključak: Glavno mesto javljanja tumora je u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi, a pleomorfni adenom i adenoidni cistični adenokarcinom su najčešći hisopatološki tipovi tumora. Benigni tumori su češći., a žene su sklonije oboljevanju od muškaraca.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Tumori pljuvačnih žlezda - retrospektivna analiza učestalosti benignih i malignih tumora
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3195
ER  - 

@misc{
author = "Milović, Nina",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Tumori pljuvačnih žlezda predstavljaju retku heterogenu grupu oboljenja složenih kliničkih i patoloških karakteristika. Sreću se u velikim i malim pljuvačnim žlezdama i pokazuju različit spektar histopatoloških karakteristika. Učestalost ovih neoplazmi je između 3% i 6% u odnosu na tumore glave i vrata. Poznavanje populacionih karakteristika ovih lezija može doprineti razumevanju njihove etiopatogeneze, obzirom na to da etiologija nije u potpunosti razjašnjena. Njihov nastanak se dovodi u vezu sa ultravioletnim i jonizujućim zračenjem, upotrebom alkohola i duvana, kao i virusnim infekcijama.
Cilj: Prikazati i analizirati incidencu tumora velikih i malih pljuvačnih žlezda na uzorku od 958 pacijenata koji su se lečili na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u periodu od 2011. do 2021. godine.
Materijali i metode: Urađena je retrospektivna analiza učestalosti benignih i malignih tumora, a korišćeni materijali su medicinske istorije bolesti. Analiza je izvršena na osnovu starosti, pola, lokalizacije i histopatoloških karakteristika tumora.
Rezultati: Među ispitanim pacijentima koji su prosečne starosti od 56 godina, 46% su muškarci, a 54% žene. Tumori su se u 83% slučaja javili u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi, 9% u submandibularnoj žlezdi, a 8% u malim pljuvačnim žlezdama, predominantno na tvrdom nepcu. Najčešći benigni tumor je pleomorfni adenom, a potom i Vartinov tumor, dok je najčešći maligni tumor adenoidni cistični adenokarcinom. Učestalost benignih tumora je 91,6% , a učestalost malignih tumora 8,4% .
Zaključak: Glavno mesto javljanja tumora je u parotidnoj pljuvačnoj žlezdi, a pleomorfni adenom i adenoidni cistični adenokarcinom su najčešći hisopatološki tipovi tumora. Benigni tumori su češći., a žene su sklonije oboljevanju od muškaraca.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Tumori pljuvačnih žlezda - retrospektivna analiza učestalosti benignih i malignih tumora",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3195"
}

Milović, N.. (2022). Tumori pljuvačnih žlezda - retrospektivna analiza učestalosti benignih i malignih tumora. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3195

Milović N. Tumori pljuvačnih žlezda - retrospektivna analiza učestalosti benignih i malignih tumora. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3195 .

Milović, Nina, "Tumori pljuvačnih žlezda - retrospektivna analiza učestalosti benignih i malignih tumora" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3195 .

TY  - THES
AU  - Rajković, Milica
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3194
AB  - Kada u ustima pacijenta nije prisutan nijedan prirodni zub, to karakterišemo kao bezubost. Takvo stanje zahteva izradu totalne zubne proteze. Nakon gubitka zuba dolazi do poremećaja vertikalne dimenzije okluzije i sve to vodi ka većim problemima koje stomatolog mora na što jednostavniji način da sanira, pogotovo kada su pacijenti starije dobi. Postoje različite metode zbrinjavanja ovih pacijenata. Na osnovu njihovih indikacija i kontraindikacija stomatolog će odlučiti šta je najbolje za pacijenta. Posebno pažnju treba obratiti na pacijente koji su zavisni i nezavisni od tuđe nege i koji imaju mogućnost saradnje sa stomatologom.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Totalne proteze kod pacijenata starije dobi
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3194
ER  - 

@misc{
author = "Rajković, Milica",
year = "2022",
abstract = "Kada u ustima pacijenta nije prisutan nijedan prirodni zub, to karakterišemo kao bezubost. Takvo stanje zahteva izradu totalne zubne proteze. Nakon gubitka zuba dolazi do poremećaja vertikalne dimenzije okluzije i sve to vodi ka većim problemima koje stomatolog mora na što jednostavniji način da sanira, pogotovo kada su pacijenti starije dobi. Postoje različite metode zbrinjavanja ovih pacijenata. Na osnovu njihovih indikacija i kontraindikacija stomatolog će odlučiti šta je najbolje za pacijenta. Posebno pažnju treba obratiti na pacijente koji su zavisni i nezavisni od tuđe nege i koji imaju mogućnost saradnje sa stomatologom.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Totalne proteze kod pacijenata starije dobi",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3194"
}

Rajković, M.. (2022). Totalne proteze kod pacijenata starije dobi. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3194

Rajković M. Totalne proteze kod pacijenata starije dobi. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3194 .

Rajković, Milica, "Totalne proteze kod pacijenata starije dobi" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3194 .

TY  - THES
AU  - Nikitović, Lazar
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3199
AB  - Irigacija kanala korena je postupak unošenja tečnih sredstava u kanalski sistem sa ciljem da se mehanička instrumencatija olakša, učini efikasnijom i smanji broj mikroorganizama. Omogućava se lakše manipulisanje instrumentima u kanalu rastvarajući organski i neorganski sadržaj dentina, zatim uklanjanje razmaznog sloja sa zidova kanala i deluje antiseptično na zaostale bakterije. Poteškoće koje se javljaju u toku endodontskog tretmana nastaju zbog kompleksne morfologije kanalskog sistema, zbog postojanja anastomoza, ramifikacija, dentinskih tubula, otežano je uklanjanje bakterijskog supstrata. Samo mehaničkim delovanjem nije moguće ukloniti mikoorganizme iz kanala korena. Hemijska sredstva su nezaobilazna u toku endodonstskog tretmana, jer omogućavaju prodiranje u delove do kojih kanalni instrumenti ne mogu doći. Najčešće korišćeni irigans je natrijum-hipohlorit koji ima organolitičko dejstvo, omogućava lakše pokretanje instrumenata u kanalu i deluje antiseptično. Za razlaganje neorganske suspstance koriste se EDTA i limunska kiselina, kao antiseptik se koristi hlorheksidin. Irigacija se sprovodi najčešće pomoću igle i brizgalice, poželjno je koristiti koferdam u toku irigacije zbog moguće iritacije tkiva, ili skupljanje irigansa pomću vaterolne i aktivne aspiracije. Razvojem tehnologije, razvijene su i druge metode irigacije uz prikmenu ultrazvuka, lasera, zvuka, negativne aspiracije čime se značajno pojačava efekat dezinfekcionih sredstava.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Irigacija kanala korena
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3199
ER  - 

@misc{
author = "Nikitović, Lazar",
year = "2022",
abstract = "Irigacija kanala korena je postupak unošenja tečnih sredstava u kanalski sistem sa ciljem da se mehanička instrumencatija olakša, učini efikasnijom i smanji broj mikroorganizama. Omogućava se lakše manipulisanje instrumentima u kanalu rastvarajući organski i neorganski sadržaj dentina, zatim uklanjanje razmaznog sloja sa zidova kanala i deluje antiseptično na zaostale bakterije. Poteškoće koje se javljaju u toku endodontskog tretmana nastaju zbog kompleksne morfologije kanalskog sistema, zbog postojanja anastomoza, ramifikacija, dentinskih tubula, otežano je uklanjanje bakterijskog supstrata. Samo mehaničkim delovanjem nije moguće ukloniti mikoorganizme iz kanala korena. Hemijska sredstva su nezaobilazna u toku endodonstskog tretmana, jer omogućavaju prodiranje u delove do kojih kanalni instrumenti ne mogu doći. Najčešće korišćeni irigans je natrijum-hipohlorit koji ima organolitičko dejstvo, omogućava lakše pokretanje instrumenata u kanalu i deluje antiseptično. Za razlaganje neorganske suspstance koriste se EDTA i limunska kiselina, kao antiseptik se koristi hlorheksidin. Irigacija se sprovodi najčešće pomoću igle i brizgalice, poželjno je koristiti koferdam u toku irigacije zbog moguće iritacije tkiva, ili skupljanje irigansa pomću vaterolne i aktivne aspiracije. Razvojem tehnologije, razvijene su i druge metode irigacije uz prikmenu ultrazvuka, lasera, zvuka, negativne aspiracije čime se značajno pojačava efekat dezinfekcionih sredstava.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Irigacija kanala korena",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3199"
}

Nikitović, L.. (2022). Irigacija kanala korena. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3199

Nikitović L. Irigacija kanala korena. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3199 .

Nikitović, Lazar, "Irigacija kanala korena" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3199 .

TY  - THES
AU  - Đukanović, Tamara
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3095
AB  - Uvod: Otiskivanje zubnih nizova i izrada modela za analizu je prva faza dijagnostičkog postupka u ortopediji vilica, od izuzetne važnosti za planiranje terapije. Pored konvencionalnih, dostupne su i digitalne metode otiskivanja u vidu ekstraoralnog i intraoralnog skeniranja koje olakšavaju i ubrzavaju postupak i omogućavaju kompjutersku analizu modela, ali se postavlja pitanje njihove preciznosti.
Cilj rada: Ispitati preciznost modela dobijenih konvencionalnim i digitalnim metodama otiskivanja zuba.
Materijal i metode: U svrhu istraživanja nasumično je izabrano 12 odštampanih modela gornjih i donjih vilica sa različitim vrstama ortodonstskih anomalija, koji su predstavljali referentne pacijente. Svi modeli su otisnuti alginatom u standardnoj kašici i skenirani instraoralnim i ekstraoralnim skenerom. Na osnovu otisaka su izliveni modeli od tvrdog gipsa, a skeniranjem su dobijeni digitalni modeli za analizu, na kojima su vršena merenja sagitalnih (rastojanja između odgovarajućih tačaka na prvim molarima i centralnim sekutićima u sva četiri kvadranta) i horizontalnih (prednja i zadnja širina vilica) parametara. Merenja su vršena lenjirom i šestarom na referentnim i gipsanim modelima, dok su digitalni modeli premeravani u OnyxCeph softverskom programu na kompjuteru, a zatim su rezultati upoređeni sa merama referentnih modela.
Rezultati: Rezultati merenja dobijenih na gipsanim modelima nisu odstupali od referentnih vrednosti ni u jednom od premerenih parametra. Statistički značajna razlika uočena je pri merenju digitalnih modela dobijenih intraoralnim skenerom za dva parametra. U odnosu na referentni model vrednosti za zadnju širinu donje i gornje vilice i rastojanja između zuba 31 i 36 bila su umanjena,-0,27mm, p=0,025, 0,32mm, p=0,046 i -0,42mm, p=0,001, redom. Vrednosti parametara digitalnih modela dobijenih ekstraoralnim skeniranjem značajno su bila manja samo za jedan od premerenih parametara, rastojanja između zuba 31 i 36 (-0,37mm, p=0,001) u odnosu na referentni model.
Zaključak: Modeli dobijeni digitalnim i konvencionalnim metodama otiskivanja zuba dovoljno su precizni za analizu modela u ortopediji vilica.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Preciznost digitalnih i konvencionalnih metoda otiskivanja zubnih nizova
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3095
ER  - 

@misc{
author = "Đukanović, Tamara",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Otiskivanje zubnih nizova i izrada modela za analizu je prva faza dijagnostičkog postupka u ortopediji vilica, od izuzetne važnosti za planiranje terapije. Pored konvencionalnih, dostupne su i digitalne metode otiskivanja u vidu ekstraoralnog i intraoralnog skeniranja koje olakšavaju i ubrzavaju postupak i omogućavaju kompjutersku analizu modela, ali se postavlja pitanje njihove preciznosti.
Cilj rada: Ispitati preciznost modela dobijenih konvencionalnim i digitalnim metodama otiskivanja zuba.
Materijal i metode: U svrhu istraživanja nasumično je izabrano 12 odštampanih modela gornjih i donjih vilica sa različitim vrstama ortodonstskih anomalija, koji su predstavljali referentne pacijente. Svi modeli su otisnuti alginatom u standardnoj kašici i skenirani instraoralnim i ekstraoralnim skenerom. Na osnovu otisaka su izliveni modeli od tvrdog gipsa, a skeniranjem su dobijeni digitalni modeli za analizu, na kojima su vršena merenja sagitalnih (rastojanja između odgovarajućih tačaka na prvim molarima i centralnim sekutićima u sva četiri kvadranta) i horizontalnih (prednja i zadnja širina vilica) parametara. Merenja su vršena lenjirom i šestarom na referentnim i gipsanim modelima, dok su digitalni modeli premeravani u OnyxCeph softverskom programu na kompjuteru, a zatim su rezultati upoređeni sa merama referentnih modela.
Rezultati: Rezultati merenja dobijenih na gipsanim modelima nisu odstupali od referentnih vrednosti ni u jednom od premerenih parametra. Statistički značajna razlika uočena je pri merenju digitalnih modela dobijenih intraoralnim skenerom za dva parametra. U odnosu na referentni model vrednosti za zadnju širinu donje i gornje vilice i rastojanja između zuba 31 i 36 bila su umanjena,-0,27mm, p=0,025, 0,32mm, p=0,046 i -0,42mm, p=0,001, redom. Vrednosti parametara digitalnih modela dobijenih ekstraoralnim skeniranjem značajno su bila manja samo za jedan od premerenih parametara, rastojanja između zuba 31 i 36 (-0,37mm, p=0,001) u odnosu na referentni model.
Zaključak: Modeli dobijeni digitalnim i konvencionalnim metodama otiskivanja zuba dovoljno su precizni za analizu modela u ortopediji vilica.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Preciznost digitalnih i konvencionalnih metoda otiskivanja zubnih nizova",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3095"
}

Đukanović, T.. (2022). Preciznost digitalnih i konvencionalnih metoda otiskivanja zubnih nizova. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3095

Đukanović T. Preciznost digitalnih i konvencionalnih metoda otiskivanja zubnih nizova. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3095 .

Đukanović, Tamara, "Preciznost digitalnih i konvencionalnih metoda otiskivanja zubnih nizova" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3095 .