TY  - THES
AU  - Medaković, Teodora
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3182
AB  - Traumatska okluzija je veoma česta patološka promena koja se manifestuje
narušenjem stomatognatnog sistema. Mogu da nastanu usleg gubitka zuba, karijesa
ili frakture zuba, usled nepravilnog položaja zuba, atricije i abrazije, loših
stomatoloških radova itd. Promene u stomatognatnom sistemu, naročito u mišićima i
zglobovima, praćene su bolom. Kao takve, dovode pacijenta u stomatološku
ordinaciju. Stomatolog treba da bude upoznat sa terapijskim pristupima u lečenju
takvih stanja. Traumatska okluzija se može tretirati širokim spektrom preventivnih
mera i terapija sa ciljem da se smanji bol, zapaljenje, spreči razvoj parodotopatije i
da stimuliše regeneraciju stomatognatnog sistema. Glavni zadatak stomatologa jeste
da otkrije glavni etiološki faktor koji je doveo pacijenta u stanje traumatske okluzije, odabirom adekvatne i najspecifičnije terapijske procedure za datog pacijenta
sprovede. Cilj ovog rada je da se predstavi značaj traumatske okluzije u adekvatnom
funkcionisanju orofacijalnog sistema kao i u okviru etiopatogeneze parodontopatija.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Traumatska okluzija
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3182
ER  - 

@misc{
author = "Medaković, Teodora",
year = "2022",
abstract = "Traumatska okluzija je veoma česta patološka promena koja se manifestuje
narušenjem stomatognatnog sistema. Mogu da nastanu usleg gubitka zuba, karijesa
ili frakture zuba, usled nepravilnog položaja zuba, atricije i abrazije, loših
stomatoloških radova itd. Promene u stomatognatnom sistemu, naročito u mišićima i
zglobovima, praćene su bolom. Kao takve, dovode pacijenta u stomatološku
ordinaciju. Stomatolog treba da bude upoznat sa terapijskim pristupima u lečenju
takvih stanja. Traumatska okluzija se može tretirati širokim spektrom preventivnih
mera i terapija sa ciljem da se smanji bol, zapaljenje, spreči razvoj parodotopatije i
da stimuliše regeneraciju stomatognatnog sistema. Glavni zadatak stomatologa jeste
da otkrije glavni etiološki faktor koji je doveo pacijenta u stanje traumatske okluzije, odabirom adekvatne i najspecifičnije terapijske procedure za datog pacijenta
sprovede. Cilj ovog rada je da se predstavi značaj traumatske okluzije u adekvatnom
funkcionisanju orofacijalnog sistema kao i u okviru etiopatogeneze parodontopatija.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Traumatska okluzija",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3182"
}

Medaković, T.. (2022). Traumatska okluzija. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3182

Medaković T. Traumatska okluzija. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3182 .

Medaković, Teodora, "Traumatska okluzija" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3182 .

TY  - THES
AU  - Sakić, Kristina Jovana
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3191
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Medikamenti u oralnoj hirurgiji
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3191
ER  - 

@misc{
author = "Sakić, Kristina Jovana",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Medikamenti u oralnoj hirurgiji",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3191"
}

Sakić, K. J.. (2022). Medikamenti u oralnoj hirurgiji. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3191

Sakić KJ. Medikamenti u oralnoj hirurgiji. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3191 .

Sakić, Kristina Jovana, "Medikamenti u oralnoj hirurgiji" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3191 .

TY  - THES
AU  - Mitrović, Marija Magdalena
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3190
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Totalna zubna proteza retinirana intraradikularnim atečmenima
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3190
ER  - 

@misc{
author = "Mitrović, Marija Magdalena",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Totalna zubna proteza retinirana intraradikularnim atečmenima",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3190"
}

Mitrović, M. M.. (2022). Totalna zubna proteza retinirana intraradikularnim atečmenima. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3190

Mitrović MM. Totalna zubna proteza retinirana intraradikularnim atečmenima. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3190 .

Mitrović, Marija Magdalena, "Totalna zubna proteza retinirana intraradikularnim atečmenima" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3190 .

TY  - THES
AU  - Milošević, Lena
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3189
AB  - Tireoglosne (medijalne) ciste vrata su kongenitalne anomalije poreklom od tireoglosnog kanala i spadaju u ciste mekih tkiva. Lokalizovane su u sagitalnoj ravni vrata duž linije koja spaja foramen cekum jezika sa istmusom tiroidne žlezde.
Za dijagnostiku medijalne ciste dovoljna je adekvatna anamneza, klinički pregled i ultrazvučni pregled. Medijalna cista se prezentuje kao bezbolno, loptasto ispupčenje prednje strane vrata, mekane konzistencije. Zbog njenog embrionalnog porekla karakteriše je pokretljivost naviše priliom gutanja i protruzije jezika.
Sinus i fistula se uglavnom javljaju kao posledica infekcije i spontane drenaže, ali i kao posledica recidiva nakon neadekvatne hirurške intervencije.
Terapija je hirurška i podrazumeva eksciziju ciste sa resekcijom hioidne kosti i okolnih struktura radi sprečavanja nastanka recidiva.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Medijalne ciste i fistule vrata
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3189
ER  - 

@misc{
author = "Milošević, Lena",
year = "2022",
abstract = "Tireoglosne (medijalne) ciste vrata su kongenitalne anomalije poreklom od tireoglosnog kanala i spadaju u ciste mekih tkiva. Lokalizovane su u sagitalnoj ravni vrata duž linije koja spaja foramen cekum jezika sa istmusom tiroidne žlezde.
Za dijagnostiku medijalne ciste dovoljna je adekvatna anamneza, klinički pregled i ultrazvučni pregled. Medijalna cista se prezentuje kao bezbolno, loptasto ispupčenje prednje strane vrata, mekane konzistencije. Zbog njenog embrionalnog porekla karakteriše je pokretljivost naviše priliom gutanja i protruzije jezika.
Sinus i fistula se uglavnom javljaju kao posledica infekcije i spontane drenaže, ali i kao posledica recidiva nakon neadekvatne hirurške intervencije.
Terapija je hirurška i podrazumeva eksciziju ciste sa resekcijom hioidne kosti i okolnih struktura radi sprečavanja nastanka recidiva.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Medijalne ciste i fistule vrata",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3189"
}

Milošević, L.. (2022). Medijalne ciste i fistule vrata. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3189

Milošević L. Medijalne ciste i fistule vrata. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3189 .

Milošević, Lena, "Medijalne ciste i fistule vrata" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3189 .

TY  - THES
AU  - Janković, Sanja
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3188
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Nepravilnosti zagrižaja sagitalnog pravca
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3188
ER  - 

@misc{
author = "Janković, Sanja",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Nepravilnosti zagrižaja sagitalnog pravca",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3188"
}

Janković, S.. (2022). Nepravilnosti zagrižaja sagitalnog pravca. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3188

Janković S. Nepravilnosti zagrižaja sagitalnog pravca. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3188 .

Janković, Sanja, "Nepravilnosti zagrižaja sagitalnog pravca" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3188 .

TY  - THES
AU  - Božić, Svjetlana
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3187
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze sa metalnom bazom
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3187
ER  - 

@misc{
author = "Božić, Svjetlana",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze sa metalnom bazom",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3187"
}

Božić, S.. (2022). Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze sa metalnom bazom. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3187

Božić S. Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze sa metalnom bazom. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3187 .

Božić, Svjetlana, "Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze sa metalnom bazom" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3187 .

TY  - THES
AU  - Radojević, Đorđe
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3186
AB  - Uvod: U lečenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo, i danas važe dva osnovna postupka koje je opisao Parč (Partsch) i poznati su kao cistostomija (Partsch I) i cistektomija (Partsch II). Nažalost, u velikom procentu slučajeva nije moguće sačuvati zub pa se zajedno sa cistektomijom vrši i ekstrakcija zuba. Postoji više razloga zašto je tokom cistektomije indikovana i ekstrakcija zuba u okolini cistične lezije. U većini slučajeva istovremeno postoji više razloga za ekstrakciju zuba tokom cistektomije.
Cilj: Cilj istraživanja bio je da se utvrde indikacije za ekstrakciju zuba tokom cistektomije.
Materijal i metod: Istraživanje je sprovedeno na Klinici za Oralnu hirurgiju, Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Parametri koji su praćeni tokom istraživanja su lokalizacija ciste, dimenzija ciste,broj zuba zahvaćen cističnom lezijom, stanje zuba koji su zahvaćeni cističnom lezijom, vrsta ciste i razlog za ekstrakciju zuba tokom cistektomije.
Rezultati: Kod radikularnih cista mogućnost očuvanja zuba uz resekciju korena zuba je bila nešto veća, dok je kod odontogene keratociste u značajno većem procentu bila indikovana ekstrakcija zuba. Zanimljiv podatak jeste da je samo u slučaju prisustva ciste incizivnog kanala bilo moguće očuvanje zuba.
Zaključak: Istraživanje je pokazalo da kod svih cističnih lezija gdje je postojao kontakt cistične lezije sa zubom bila je indikovana ekstrakcija zuba ili resekcija korena zuba pri čemu nismo mogli nikako da ostavimo intaktne zube.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Indikacije za vađenje zuba tokom cistektomije
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3186
ER  - 

@misc{
author = "Radojević, Đorđe",
year = "2022",
abstract = "Uvod: U lečenju cista suštinski ne postoji razlika u odnosu na njihovo poreklo, i danas važe dva osnovna postupka koje je opisao Parč (Partsch) i poznati su kao cistostomija (Partsch I) i cistektomija (Partsch II). Nažalost, u velikom procentu slučajeva nije moguće sačuvati zub pa se zajedno sa cistektomijom vrši i ekstrakcija zuba. Postoji više razloga zašto je tokom cistektomije indikovana i ekstrakcija zuba u okolini cistične lezije. U većini slučajeva istovremeno postoji više razloga za ekstrakciju zuba tokom cistektomije.
Cilj: Cilj istraživanja bio je da se utvrde indikacije za ekstrakciju zuba tokom cistektomije.
Materijal i metod: Istraživanje je sprovedeno na Klinici za Oralnu hirurgiju, Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Parametri koji su praćeni tokom istraživanja su lokalizacija ciste, dimenzija ciste,broj zuba zahvaćen cističnom lezijom, stanje zuba koji su zahvaćeni cističnom lezijom, vrsta ciste i razlog za ekstrakciju zuba tokom cistektomije.
Rezultati: Kod radikularnih cista mogućnost očuvanja zuba uz resekciju korena zuba je bila nešto veća, dok je kod odontogene keratociste u značajno većem procentu bila indikovana ekstrakcija zuba. Zanimljiv podatak jeste da je samo u slučaju prisustva ciste incizivnog kanala bilo moguće očuvanje zuba.
Zaključak: Istraživanje je pokazalo da kod svih cističnih lezija gdje je postojao kontakt cistične lezije sa zubom bila je indikovana ekstrakcija zuba ili resekcija korena zuba pri čemu nismo mogli nikako da ostavimo intaktne zube.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Indikacije za vađenje zuba tokom cistektomije",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3186"
}

Radojević, Đ.. (2022). Indikacije za vađenje zuba tokom cistektomije. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3186

Radojević Đ. Indikacije za vađenje zuba tokom cistektomije. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3186 .

Radojević, Đorđe, "Indikacije za vađenje zuba tokom cistektomije" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3186 .

TY  - THES
AU  - Černjanski, Minja
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3185
AB  - Uvod: Na osnovu kliničkog iskustva, uobičajena pretpostavka u dečjoj stomatologiji je da pacijenti bolje prihvataju aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici u odnosu na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije.
Cilj rada: Cilj rada je bio registrovati i uporediti doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije u donjoj vilici i terminalne anestezije u gornjoj vilici.
Materijal i metode: U istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika, oba pola, uzrasne dobi do 16 godina. Doživljaj deteta ocenjivan je jasnim i preciznim upitnikom koji je u sebi sadržao Vong-Bejkerovu skalu za pacijenta i Frenklovu skalu za doktora stomatologije koji je radio sa detetom. Vong-Bejkerova skala je standardizovana skala bola koja u sebi sadrži šest lica poređanih tako da opisuju prag bola kod deteta od „bez bola“ do „najviše bola“. Na osnovu nje lako procenjujemo doživljaj deteta na određeni stimulus. Frenklova skala ponašanja nam jasno daje mogućnost ocene detetove reakcije na primenjeni postupak od 1 – definitivno negativno (--) do 4 – definitivno pozitivno (++). Dobijene numeričke vrednosti standardizovane prema ovim skalama su analizirane i statistički obrađene u SPSS v.25 programu. Rezultati: Neprijatan doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije (6,8) je bio statistički značajno veći u odnosu na aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici (4,1), prema Von-Bejkerovoj skali (p < 0,05). Međutim, priliko ocenjivanja detetove reakcije od strane stomatologa nije uočena statistički značajna razlika u reakciji na aplikovanje mandibularne anestezije (3,2) u odnosu na aplikovanjee terminalne anestezije (2,4) (p >0,05).
Zaključak: Ovim istraživanjem potvrđeno je da pacijenti u dečjoj stomatologiji bolje prihvataju i reaguju na terminalnu anesteziju u gornjoj vilici u odnosu na mandibularnu u donjoj vilici. Sa druge strane, iz ugla stomatologa, razlika u reakciji deteta nije bila značajna.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185
ER  - 

@misc{
author = "Černjanski, Minja",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Na osnovu kliničkog iskustva, uobičajena pretpostavka u dečjoj stomatologiji je da pacijenti bolje prihvataju aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici u odnosu na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije.
Cilj rada: Cilj rada je bio registrovati i uporediti doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije u donjoj vilici i terminalne anestezije u gornjoj vilici.
Materijal i metode: U istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika, oba pola, uzrasne dobi do 16 godina. Doživljaj deteta ocenjivan je jasnim i preciznim upitnikom koji je u sebi sadržao Vong-Bejkerovu skalu za pacijenta i Frenklovu skalu za doktora stomatologije koji je radio sa detetom. Vong-Bejkerova skala je standardizovana skala bola koja u sebi sadrži šest lica poređanih tako da opisuju prag bola kod deteta od „bez bola“ do „najviše bola“. Na osnovu nje lako procenjujemo doživljaj deteta na određeni stimulus. Frenklova skala ponašanja nam jasno daje mogućnost ocene detetove reakcije na primenjeni postupak od 1 – definitivno negativno (--) do 4 – definitivno pozitivno (++). Dobijene numeričke vrednosti standardizovane prema ovim skalama su analizirane i statistički obrađene u SPSS v.25 programu. Rezultati: Neprijatan doživljaj deteta na aplikovanje mandibularne anestezije (6,8) je bio statistički značajno veći u odnosu na aplikovanje terminalne anestezije u gornjoj vilici (4,1), prema Von-Bejkerovoj skali (p < 0,05). Međutim, priliko ocenjivanja detetove reakcije od strane stomatologa nije uočena statistički značajna razlika u reakciji na aplikovanje mandibularne anestezije (3,2) u odnosu na aplikovanjee terminalne anestezije (2,4) (p >0,05).
Zaključak: Ovim istraživanjem potvrđeno je da pacijenti u dečjoj stomatologiji bolje prihvataju i reaguju na terminalnu anesteziju u gornjoj vilici u odnosu na mandibularnu u donjoj vilici. Sa druge strane, iz ugla stomatologa, razlika u reakciji deteta nije bila značajna.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185"
}

Černjanski, M.. (2022). Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185

Černjanski M. Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185 .

Černjanski, Minja, "Uporedna analiza doživljaja deteta na aplikovanje mandibularne sprovodne anestezije i terminalne anestezije u gornjoj vilici" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3185 .

TY  - THES
AU  - Marjanović, Danka
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3184
AB  - Akutni parodontalni apsces nastaje kada je onemogućena drenaža gnojnog sadržaja iz parodontalnog džepa. Cilj terapije akutnog parodontalnog apscesa je eliminacija akutnih znakova i simptoma, sprečavanje širenja infekcije i uspostavljanje drenaže. Hronični parodontalni apsces nastaje kao komplikacija akutnog parodontalnog apscesa i njegova terapija je isključvo hirurška. Nekrotizirajući parodontitis je parodontopatija komplikovana anaerobnom infekcijom. Javlja se kod osoba sa lošom oralnom higijenom, kao i kod pušača i osoba sa HIV-om. Terapija kod ovih bolesnika sprovodi se ordiniranjem antiseptika i antibiotika, kao i uklanjanje supragingivalnih naslaga kod blažih formi. Retrogradni polpitis nastaje kod dubokih parodontalnih džepova, kada patološki agens dospe do apikalnog foramena. Plan terapije zavisi od brojnih faktora kao što su vrste zuba, tipa parodontalnog džepa, obima razaranja parodoncijuma, morfologije korenova i kanala. Kada se postavi dijagnoza potrebno je odrediti prognozu zuba sa parodontološkog i endodonskog aspekta. Agresivna parodontopatija je brzonapredujuća forma koja dovodi do gubitka alevolarne kosti i samih zuba. Postoje dve forme agresivne parodontopatije, lokalizovana i generalizovana. Prognoza bolesti je lošija kod generalizovne forme, jer su gubici alveolarne kosti znatno veći.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Preliminarna terapija parodontopatije
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184
ER  - 

@misc{
author = "Marjanović, Danka",
year = "2022",
abstract = "Akutni parodontalni apsces nastaje kada je onemogućena drenaža gnojnog sadržaja iz parodontalnog džepa. Cilj terapije akutnog parodontalnog apscesa je eliminacija akutnih znakova i simptoma, sprečavanje širenja infekcije i uspostavljanje drenaže. Hronični parodontalni apsces nastaje kao komplikacija akutnog parodontalnog apscesa i njegova terapija je isključvo hirurška. Nekrotizirajući parodontitis je parodontopatija komplikovana anaerobnom infekcijom. Javlja se kod osoba sa lošom oralnom higijenom, kao i kod pušača i osoba sa HIV-om. Terapija kod ovih bolesnika sprovodi se ordiniranjem antiseptika i antibiotika, kao i uklanjanje supragingivalnih naslaga kod blažih formi. Retrogradni polpitis nastaje kod dubokih parodontalnih džepova, kada patološki agens dospe do apikalnog foramena. Plan terapije zavisi od brojnih faktora kao što su vrste zuba, tipa parodontalnog džepa, obima razaranja parodoncijuma, morfologije korenova i kanala. Kada se postavi dijagnoza potrebno je odrediti prognozu zuba sa parodontološkog i endodonskog aspekta. Agresivna parodontopatija je brzonapredujuća forma koja dovodi do gubitka alevolarne kosti i samih zuba. Postoje dve forme agresivne parodontopatije, lokalizovana i generalizovana. Prognoza bolesti je lošija kod generalizovne forme, jer su gubici alveolarne kosti znatno veći.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Preliminarna terapija parodontopatije",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184"
}

Marjanović, D.. (2022). Preliminarna terapija parodontopatije. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184

Marjanović D. Preliminarna terapija parodontopatije. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184 .

Marjanović, Danka, "Preliminarna terapija parodontopatije" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3184 .

TY  - THES
AU  - Anđelković, Katarina
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3183
AB  - Amelogenesis imperfecta je termin koji se koristi da opiše grupu hereditarnih anomalija koje se među sobom razlikuju po tipu nasleđivanja i kliničkim manifestacijama, a prouzrokuju izolovane defekte u strukturi gleđi. S obzirom da je reč o naslednoj anomaliji koja zahvata gleđ u trenutku njenog formiranja, ispoljava se u ranom dečjem uzrastu i zahvata sve mlečne, a kasnije i stalne zube. Trošenje, odlamanje i na kraju potpuni gubitak gleđi, usled izmenjene strukture i izgleda zuba, dovode do nezadovoljavajuće estetike, poremećene mastikacije, izloženosti i osetljivosti dentina i posledično otežane oralne higijene, karijesa i gingivitisa. Ovo su samo neki od problema koji narušavaju samopouzdanje pacijenata, stvarajući im osećaj da boluju od oboljenja koje u značajnoj meri utiče na svakodnevnicu i kvalitet života. Ipak, sigurno je da savremena stomatologija nudi niz terapijskih rešenja koje je moguće sprovesti korišćenjem različitih stomatoloških materijala koji verodostojno oponašaju mehaničke karakteristike i optičke fenomene zdravih zubnih tkiva. Na taj način se pacijentu popravlja dentalno zdravlje, a porast samopouzdanja i poboljšanje kvaliteta života su neizostavni deo uspešne sanacije defekata.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Anatomsko-histološke karakteristike zuba sa dijagnozom amelogenesis imperfecta
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3183
ER  - 

@misc{
author = "Anđelković, Katarina",
year = "2022",
abstract = "Amelogenesis imperfecta je termin koji se koristi da opiše grupu hereditarnih anomalija koje se među sobom razlikuju po tipu nasleđivanja i kliničkim manifestacijama, a prouzrokuju izolovane defekte u strukturi gleđi. S obzirom da je reč o naslednoj anomaliji koja zahvata gleđ u trenutku njenog formiranja, ispoljava se u ranom dečjem uzrastu i zahvata sve mlečne, a kasnije i stalne zube. Trošenje, odlamanje i na kraju potpuni gubitak gleđi, usled izmenjene strukture i izgleda zuba, dovode do nezadovoljavajuće estetike, poremećene mastikacije, izloženosti i osetljivosti dentina i posledično otežane oralne higijene, karijesa i gingivitisa. Ovo su samo neki od problema koji narušavaju samopouzdanje pacijenata, stvarajući im osećaj da boluju od oboljenja koje u značajnoj meri utiče na svakodnevnicu i kvalitet života. Ipak, sigurno je da savremena stomatologija nudi niz terapijskih rešenja koje je moguće sprovesti korišćenjem različitih stomatoloških materijala koji verodostojno oponašaju mehaničke karakteristike i optičke fenomene zdravih zubnih tkiva. Na taj način se pacijentu popravlja dentalno zdravlje, a porast samopouzdanja i poboljšanje kvaliteta života su neizostavni deo uspešne sanacije defekata.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Anatomsko-histološke karakteristike zuba sa dijagnozom amelogenesis imperfecta",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3183"
}

Anđelković, K.. (2022). Anatomsko-histološke karakteristike zuba sa dijagnozom amelogenesis imperfecta. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3183

Anđelković K. Anatomsko-histološke karakteristike zuba sa dijagnozom amelogenesis imperfecta. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3183 .

Anđelković, Katarina, "Anatomsko-histološke karakteristike zuba sa dijagnozom amelogenesis imperfecta" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3183 .

TY  - THES
AU  - Miljković, Olja
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3085
AB  - Rascepi usne i nepca su najčešće kongenitalne orofacijalne anomalije. Ovaj tip rascepa je najteži sa aspekta ortodontsko-hirurške terapije. 10.1. Prikaz slučaja: novorođenče ženskog pola sa kompletnim rascepom primarnog i sekundarnog palatuma primljeno je na kliniku gde je izrađen višenamenski ortodontski aparat specifične konstrukcije koji omogućava ishranu, ali ima i značajan ortodontski efekat. 10.2. Zaključak: specifičnost ovog aparata je odsustvo ekstraoralne fiksacije, a zahvaljujući njemu dolazi do progresivne redukcije rascepa između segmenata, kao i retruzije premaksile, na ovaj način se stvaraju dobri uslovi za hirurški tretman koji sledi.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Rascepi primarnog i sekundarnog palatuma
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3085
ER  - 

@misc{
author = "Miljković, Olja",
year = "2022",
abstract = "Rascepi usne i nepca su najčešće kongenitalne orofacijalne anomalije. Ovaj tip rascepa je najteži sa aspekta ortodontsko-hirurške terapije. 10.1. Prikaz slučaja: novorođenče ženskog pola sa kompletnim rascepom primarnog i sekundarnog palatuma primljeno je na kliniku gde je izrađen višenamenski ortodontski aparat specifične konstrukcije koji omogućava ishranu, ali ima i značajan ortodontski efekat. 10.2. Zaključak: specifičnost ovog aparata je odsustvo ekstraoralne fiksacije, a zahvaljujući njemu dolazi do progresivne redukcije rascepa između segmenata, kao i retruzije premaksile, na ovaj način se stvaraju dobri uslovi za hirurški tretman koji sledi.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Rascepi primarnog i sekundarnog palatuma",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3085"
}

Miljković, O.. (2022). Rascepi primarnog i sekundarnog palatuma. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3085

Miljković O. Rascepi primarnog i sekundarnog palatuma. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3085 .

Miljković, Olja, "Rascepi primarnog i sekundarnog palatuma" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3085 .

TY  - THES
AU  - Koturanović, Anđela
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3166
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Međuvilični odnosi u fiksnoj stomatološkoj protetici
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3166
ER  - 

@misc{
author = "Koturanović, Anđela",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Međuvilični odnosi u fiksnoj stomatološkoj protetici",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3166"
}

Koturanović, A.. (2022). Međuvilični odnosi u fiksnoj stomatološkoj protetici. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3166

Koturanović A. Međuvilični odnosi u fiksnoj stomatološkoj protetici. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3166 .

Koturanović, Anđela, "Međuvilični odnosi u fiksnoj stomatološkoj protetici" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3166 .

TY  - THES
AU  - Miladinović, Marko
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3150
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane lokatorima
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3150
ER  - 

@misc{
author = "Miladinović, Marko",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane lokatorima",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3150"
}

Miladinović, M.. (2022). Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane lokatorima. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3150

Miladinović M. Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane lokatorima. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3150 .

Miladinović, Marko, "Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane lokatorima" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3150 .

TY  - THES
AU  - Miletić, Jelena
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3148
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane intraradikularnim atečmenima
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3148
ER  - 

@misc{
author = "Miletić, Jelena",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane intraradikularnim atečmenima",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3148"
}

Miletić, J.. (2022). Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane intraradikularnim atečmenima. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3148

Miletić J. Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane intraradikularnim atečmenima. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3148 .

Miletić, Jelena, "Laboratorijski postupci u izradi totalne zubne proteze retinirane intraradikularnim atečmenima" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3148 .

TY  - THES
AU  - Ćirović, Bojana
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3079
AB  - Supradentalne proteze su zubne nadoknade koje se izrađuju preko prirodnih zuba ili njihovih korenova. Supradentalne proteze mogu biti: jednostavna imedijatna supradentalna proteza, supradentalna proteza koja je retinirana atečmenima i modifikovana postojeća parcijalna proteza.
Cilj izrade supradentalne proteze je funkcionalna i morfološka rehabilitacija orofacijalnog sistema uz očuvanje rezidualnog alveolarnog grebena.
Pre izrade supradentalnih proteza u zubotehničim laboratorijama neophodno je pripremiti zube koji služe kao oslonac protezi. Priprema se sastoji iz: selekcije zuba koji služe kao oslonac supradentalnoj protezi, izbora retencionih zuba i pripreme preostalih zuba.
Nakon toga supradentalna proteza u laboratoriji izrađuje se kroz sledeće faze: anatomski otisak i model, pripremu anatomskog modela za izradu individualne kašike, izrada individualne kašike, funkcionalni otisak, pripremu funkcionalnog otiska za izlivanje radnog modela, zagrižajne šablone, određivanje međuviličnih odnosa, unošenje modela u artikulator, postava zuba, modelovanje proteze u vosku, kivetiranje, odstranjivanje voska iz kivete, proces polimerizacije akrilata, obrade i poliranja proteze.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Supradentalna totalna zubna proteza
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3079
ER  - 

@misc{
author = "Ćirović, Bojana",
year = "2022",
abstract = "Supradentalne proteze su zubne nadoknade koje se izrađuju preko prirodnih zuba ili njihovih korenova. Supradentalne proteze mogu biti: jednostavna imedijatna supradentalna proteza, supradentalna proteza koja je retinirana atečmenima i modifikovana postojeća parcijalna proteza.
Cilj izrade supradentalne proteze je funkcionalna i morfološka rehabilitacija orofacijalnog sistema uz očuvanje rezidualnog alveolarnog grebena.
Pre izrade supradentalnih proteza u zubotehničim laboratorijama neophodno je pripremiti zube koji služe kao oslonac protezi. Priprema se sastoji iz: selekcije zuba koji služe kao oslonac supradentalnoj protezi, izbora retencionih zuba i pripreme preostalih zuba.
Nakon toga supradentalna proteza u laboratoriji izrađuje se kroz sledeće faze: anatomski otisak i model, pripremu anatomskog modela za izradu individualne kašike, izrada individualne kašike, funkcionalni otisak, pripremu funkcionalnog otiska za izlivanje radnog modela, zagrižajne šablone, određivanje međuviličnih odnosa, unošenje modela u artikulator, postava zuba, modelovanje proteze u vosku, kivetiranje, odstranjivanje voska iz kivete, proces polimerizacije akrilata, obrade i poliranja proteze.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Supradentalna totalna zubna proteza",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3079"
}

Ćirović, B.. (2022). Supradentalna totalna zubna proteza. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3079

Ćirović B. Supradentalna totalna zubna proteza. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3079 .

Ćirović, Bojana, "Supradentalna totalna zubna proteza" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3079 .

TY  - THES
AU  - Kostić, Milena
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3181
AB  - Akutni pulpitis predstavlja akutno zapaljenje pulpnog tkiva, najčešće uzrokovano bakterijama karijesne lezije. Uzrok može biti traumatske ili jatrogene prirode. Ovo ireverzibilno zapaljenje karakteriše jak bol zuba, u početku na hladan nadražaj, a kasnije i na toplo. Često se bolne reakcije javljaju i spontano, bez nadražaja. Bol se može može javljati u kraćim ili dužim periodima, sa bezbolnim fazama između njih. Neophodno je dobro ispitati prilikom uzimanja anamneze sve karakteristike i tok bolnog stanja i prikupiti ostale informacije značajne za dijagnostički postupak. Na osnovu dobijenih informacija može se postaviti početna dijagnoza koju daljim kliničkim pregledom preispitujemo. Testovi vitaliteta su pored anamneze najznačajniji za postavljanje dijagnoze akutnog pulpitisa. Prema dobijenim anamnestičkim podacima i rezultatima testova vitaliteta se treba kritički odnositi, ne pouzdati se u samo jedan test, već ih kombinovati i upoređivati. Nakon postavljene definitivne dijagnoze pristupa se izradi plana endodontske terapije. Potrebno je endodontskim zahvatom - pulpektomijom ukloniti obolelo pulpno tkivo u potpunosti, privremenom ili trajnom desenzibilizacijom pulpe. Zatim slede ostale faze terapije kojima se zub vraća u funkciju.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Dijagnoza akutnih zapaljenja pulpe
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3181
ER  - 

@misc{
author = "Kostić, Milena",
year = "2022",
abstract = "Akutni pulpitis predstavlja akutno zapaljenje pulpnog tkiva, najčešće uzrokovano bakterijama karijesne lezije. Uzrok može biti traumatske ili jatrogene prirode. Ovo ireverzibilno zapaljenje karakteriše jak bol zuba, u početku na hladan nadražaj, a kasnije i na toplo. Često se bolne reakcije javljaju i spontano, bez nadražaja. Bol se može može javljati u kraćim ili dužim periodima, sa bezbolnim fazama između njih. Neophodno je dobro ispitati prilikom uzimanja anamneze sve karakteristike i tok bolnog stanja i prikupiti ostale informacije značajne za dijagnostički postupak. Na osnovu dobijenih informacija može se postaviti početna dijagnoza koju daljim kliničkim pregledom preispitujemo. Testovi vitaliteta su pored anamneze najznačajniji za postavljanje dijagnoze akutnog pulpitisa. Prema dobijenim anamnestičkim podacima i rezultatima testova vitaliteta se treba kritički odnositi, ne pouzdati se u samo jedan test, već ih kombinovati i upoređivati. Nakon postavljene definitivne dijagnoze pristupa se izradi plana endodontske terapije. Potrebno je endodontskim zahvatom - pulpektomijom ukloniti obolelo pulpno tkivo u potpunosti, privremenom ili trajnom desenzibilizacijom pulpe. Zatim slede ostale faze terapije kojima se zub vraća u funkciju.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Dijagnoza akutnih zapaljenja pulpe",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3181"
}

Kostić, M.. (2022). Dijagnoza akutnih zapaljenja pulpe. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3181

Kostić M. Dijagnoza akutnih zapaljenja pulpe. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3181 .

Kostić, Milena, "Dijagnoza akutnih zapaljenja pulpe" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3181 .

TY  - THES
AU  - Janković, Mladen
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3180
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Upotreba hlorheksidina u stomatologiji
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3180
ER  - 

@misc{
author = "Janković, Mladen",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Upotreba hlorheksidina u stomatologiji",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3180"
}

Janković, M.. (2022). Upotreba hlorheksidina u stomatologiji. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3180

Janković M. Upotreba hlorheksidina u stomatologiji. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3180 .

Janković, Mladen, "Upotreba hlorheksidina u stomatologiji" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3180 .

TY  - THES
AU  - Vukićević, Nevena
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3178
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Mastikatorna efikasnost nosioca totalne zubne proteze
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3178
ER  - 

@misc{
author = "Vukićević, Nevena",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Mastikatorna efikasnost nosioca totalne zubne proteze",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3178"
}

Vukićević, N.. (2022). Mastikatorna efikasnost nosioca totalne zubne proteze. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3178

Vukićević N. Mastikatorna efikasnost nosioca totalne zubne proteze. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3178 .

Vukićević, Nevena, "Mastikatorna efikasnost nosioca totalne zubne proteze" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3178 .

TY  - THES
AU  - Radojković, Ksenija
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3179
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Paranazalni sinusi - klinički značaj
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3179
ER  - 

@misc{
author = "Radojković, Ksenija",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Paranazalni sinusi - klinički značaj",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3179"
}

Radojković, K.. (2022). Paranazalni sinusi - klinički značaj. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3179

Radojković K. Paranazalni sinusi - klinički značaj. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3179 .

Radojković, Ksenija, "Paranazalni sinusi - klinički značaj" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3179 .

TY  - THES
AU  - Radosavljević, Natalija
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3176
AB  - Otvoren zagrižaj predstavlja nepravilnost vertikalnog pravca kod koje u centralnoj okluziji nema kontakta između grupa zuba antagonista. Može se manifestovati kao anteriorno i posteriorno otvoren zagrižaj, u zavisnosti od toga između kojih zuba antagonista ne postoji kontakt. Otvoreni zagrižaji se mogu podeliti na skeletne i dentoalveolarne. Etiološki faktori koji dovode do pojave otvorenog zagrižaja mogu biti opšti i lokalni. Najčešće je otvoren zagrižaj posledica dejstva više udruženih etioloških faktora. Od opštih faktora izdvaja se nasleđe, dok su lokalni etiološki faktori brojniji i češći. Tu se mogu ubrojati: položaj, morfologija i veličina jezika, tiskanje jezika, sisanje palca, infantilno gutanje, disanje na usta, opstrukcija disajnih puteva, loše navike, rahitis, terapeutski otvoren zagrižaj, trauma i ankiloza zuba. Diferencijalna dijagnoza različitih tipova otvorenih zagrižaja je moguća na osnovu sveobuhvatne analize, uz pomoć anamneze, kliničkog pregleda, analize modela i telerendgenskog snimka, kao i funkcionalne analize. Samo uz pomoć pravilne dijagnoze moguće je sprovesti adekvatnu ortodontsku ili ortodontsko-hiruršku terapiju.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176
ER  - 

@misc{
author = "Radosavljević, Natalija",
year = "2022",
abstract = "Otvoren zagrižaj predstavlja nepravilnost vertikalnog pravca kod koje u centralnoj okluziji nema kontakta između grupa zuba antagonista. Može se manifestovati kao anteriorno i posteriorno otvoren zagrižaj, u zavisnosti od toga između kojih zuba antagonista ne postoji kontakt. Otvoreni zagrižaji se mogu podeliti na skeletne i dentoalveolarne. Etiološki faktori koji dovode do pojave otvorenog zagrižaja mogu biti opšti i lokalni. Najčešće je otvoren zagrižaj posledica dejstva više udruženih etioloških faktora. Od opštih faktora izdvaja se nasleđe, dok su lokalni etiološki faktori brojniji i češći. Tu se mogu ubrojati: položaj, morfologija i veličina jezika, tiskanje jezika, sisanje palca, infantilno gutanje, disanje na usta, opstrukcija disajnih puteva, loše navike, rahitis, terapeutski otvoren zagrižaj, trauma i ankiloza zuba. Diferencijalna dijagnoza različitih tipova otvorenih zagrižaja je moguća na osnovu sveobuhvatne analize, uz pomoć anamneze, kliničkog pregleda, analize modela i telerendgenskog snimka, kao i funkcionalne analize. Samo uz pomoć pravilne dijagnoze moguće je sprovesti adekvatnu ortodontsku ili ortodontsko-hiruršku terapiju.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176"
}

Radosavljević, N.. (2022). Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176

Radosavljević N. Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176 .

Radosavljević, Natalija, "Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3176 .

TY  - THES
AU  - Dimitrijević, Beba
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3177
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Ispitivanje kvaliteta i podobnosti upotrebe profilaktičkih sredstava kod studenata Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3177
ER  - 

@misc{
author = "Dimitrijević, Beba",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Ispitivanje kvaliteta i podobnosti upotrebe profilaktičkih sredstava kod studenata Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3177"
}

Dimitrijević, B.. (2022). Ispitivanje kvaliteta i podobnosti upotrebe profilaktičkih sredstava kod studenata Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3177

Dimitrijević B. Ispitivanje kvaliteta i podobnosti upotrebe profilaktičkih sredstava kod studenata Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3177 .

Dimitrijević, Beba, "Ispitivanje kvaliteta i podobnosti upotrebe profilaktičkih sredstava kod studenata Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3177 .

TY  - THES
AU  - Švonja, Sofija
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3168
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Instrukcije pacijentima za korišćenje totalne proteze
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3168
ER  - 

@misc{
author = "Švonja, Sofija",
year = "2022",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Instrukcije pacijentima za korišćenje totalne proteze",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3168"
}

Švonja, S.. (2022). Instrukcije pacijentima za korišćenje totalne proteze. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3168

Švonja S. Instrukcije pacijentima za korišćenje totalne proteze. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3168 .

Švonja, Sofija, "Instrukcije pacijentima za korišćenje totalne proteze" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3168 .

TY  - THES
AU  - Stojanović, Jelena
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3154
AB  - Uvod: Važnu ulogu u nastanku karijesa igraju navike u ishrani i navike vezane za oralno zdravlje. Promene fizičko-hemijskih svojstava pljuvačke kao što su smanjen protok, pH i puferski kapacitet imaju značajan uticaj na razvoj karijesa. Cilj rada: Cilj ove studije bio je da utvrdi ulogu pH i puferskog kapaciteta na oralno zdravlje studenata druge godine Stomatološkog fakulteta.
Materijal i metode: Navike u ishrani, sastav i redovnost obroka procenjeni su pomoću upitnika o ishrani. Oralno zdravlje studenata procenjeno je standardnim stomatološkim pregledom i određivanjem vrednosti KEP indeksa. Uzorci nestimulisane pljuvačke sakupljeni su radi određivanja puferskog kapaciteta i pH vrednosti standardnim laboratorijskim metodama. PomoćuGC saliva buffer check® testa određena je vrednost nestimulisane pljuvačke, puferski kapacitet i kolčina izlučene stimulisane pljuvačke. Statistička značajnost je određena na nivou p jednako ili manje od 0,05. Rezultati: Od ukupnog broja ispitanika, 77% čine osobe ženskog pola, preostalih 23% muškog. Između muškog i ženskog pola uvrđena je stastistički značajna razlika pH vrednosti izmerene pH metrom (p=0,006) i pH vrednosti izmerene GC saliva buffer check® testom (p=0,000). Statistički značajna razlika postoji u količini izlučene pljuvačke izmešu polova (p=0,036), pri čemu srednja vrednost količine pljuvačke kod muškog pola iznosi 8,1 ml/5 min, a ženskog 6,3ml/5min. Prosečna vrednost KEP indeksa kod žena iznosi 6 a kod muškaraca 4,25 i utvrđena je statistički značajna razlika (p=0,031). Značajna negativna korelacija postoji između pH vrednosti pljuvačke izmerene pH metrom i KEP indesa (p=0,044). KEP indeks se povećava konzumacijom slatkiša (p=0,026), ishrane s mesom (p=0,019) i dodatnim zaslađivanjem napitaka (p=0,024). Zaključak: U ovoj studijskoj populaciji ishrana utiče na razvoj karijesa. Niža vrednost KEP indeksa kod muškaraca kao i viša vrednost pH, viši puferski kapacitet i veća količina izlučene pljuvačke ukazuju na manji karijes rizik kod muškaraca.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Uloga pH i puferskog kapaciteta na oralno zdravlje studenata druge godine Stomatološkog fakulteta
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3154
ER  - 

@misc{
author = "Stojanović, Jelena",
year = "2022",
abstract = "Uvod: Važnu ulogu u nastanku karijesa igraju navike u ishrani i navike vezane za oralno zdravlje. Promene fizičko-hemijskih svojstava pljuvačke kao što su smanjen protok, pH i puferski kapacitet imaju značajan uticaj na razvoj karijesa. Cilj rada: Cilj ove studije bio je da utvrdi ulogu pH i puferskog kapaciteta na oralno zdravlje studenata druge godine Stomatološkog fakulteta.
Materijal i metode: Navike u ishrani, sastav i redovnost obroka procenjeni su pomoću upitnika o ishrani. Oralno zdravlje studenata procenjeno je standardnim stomatološkim pregledom i određivanjem vrednosti KEP indeksa. Uzorci nestimulisane pljuvačke sakupljeni su radi određivanja puferskog kapaciteta i pH vrednosti standardnim laboratorijskim metodama. PomoćuGC saliva buffer check® testa određena je vrednost nestimulisane pljuvačke, puferski kapacitet i kolčina izlučene stimulisane pljuvačke. Statistička značajnost je određena na nivou p jednako ili manje od 0,05. Rezultati: Od ukupnog broja ispitanika, 77% čine osobe ženskog pola, preostalih 23% muškog. Između muškog i ženskog pola uvrđena je stastistički značajna razlika pH vrednosti izmerene pH metrom (p=0,006) i pH vrednosti izmerene GC saliva buffer check® testom (p=0,000). Statistički značajna razlika postoji u količini izlučene pljuvačke izmešu polova (p=0,036), pri čemu srednja vrednost količine pljuvačke kod muškog pola iznosi 8,1 ml/5 min, a ženskog 6,3ml/5min. Prosečna vrednost KEP indeksa kod žena iznosi 6 a kod muškaraca 4,25 i utvrđena je statistički značajna razlika (p=0,031). Značajna negativna korelacija postoji između pH vrednosti pljuvačke izmerene pH metrom i KEP indesa (p=0,044). KEP indeks se povećava konzumacijom slatkiša (p=0,026), ishrane s mesom (p=0,019) i dodatnim zaslađivanjem napitaka (p=0,024). Zaključak: U ovoj studijskoj populaciji ishrana utiče na razvoj karijesa. Niža vrednost KEP indeksa kod muškaraca kao i viša vrednost pH, viši puferski kapacitet i veća količina izlučene pljuvačke ukazuju na manji karijes rizik kod muškaraca.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Uloga pH i puferskog kapaciteta na oralno zdravlje studenata druge godine Stomatološkog fakulteta",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3154"
}

Stojanović, J.. (2022). Uloga pH i puferskog kapaciteta na oralno zdravlje studenata druge godine Stomatološkog fakulteta. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3154

Stojanović J. Uloga pH i puferskog kapaciteta na oralno zdravlje studenata druge godine Stomatološkog fakulteta. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3154 .

Stojanović, Jelena, "Uloga pH i puferskog kapaciteta na oralno zdravlje studenata druge godine Stomatološkog fakulteta" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3154 .

TY  - THES
AU  - Petković, Kristina
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3091
AB  - Malokluzije predstavljaju anomaliju koja nastaje kao posledica poremećaja u toku razvoja. Uzrok anomalije je često nepoznat, na nastanak anomalije mogu uticati genetski faktori, ali i mastikatorna funkcija mišića i veličina zubnih lukova, loše navike.
Miofukcionalni aparati predstavljaju terapijsku metodu koja se može koristiti u prevenciji tako i u korekciji anomalija. Cilj aparata je da se pojača snaga, tonus i koordinacija orofacijalnih mišića ili grupe mišića, koji će dovesti do delimične ili potpune korekcije odredjenih anomalija.
Miofunkcionalni aprarati su jednostavni, jeftini aparati koje je dovoljno da pacijent nosi tokom noći i nekoliko sati tokom dana. Idealan pacijent bi bilo dete u periodu mlečne i mešovite denticije koje upražnjava loše navike sisanja prsta ili cucle-varalice, tiskanja jezika ili disanja kroz usta pored prohodnih nosnih puteva, ima blagi distalni zagrižaj, hipotoničnu orofacijalnu muskulaturu ili orofacijalne parafunkcije.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Miofunkcionalni aparati
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3091
ER  - 

@misc{
author = "Petković, Kristina",
year = "2022",
abstract = "Malokluzije predstavljaju anomaliju koja nastaje kao posledica poremećaja u toku razvoja. Uzrok anomalije je često nepoznat, na nastanak anomalije mogu uticati genetski faktori, ali i mastikatorna funkcija mišića i veličina zubnih lukova, loše navike.
Miofukcionalni aparati predstavljaju terapijsku metodu koja se može koristiti u prevenciji tako i u korekciji anomalija. Cilj aparata je da se pojača snaga, tonus i koordinacija orofacijalnih mišića ili grupe mišića, koji će dovesti do delimične ili potpune korekcije odredjenih anomalija.
Miofunkcionalni aprarati su jednostavni, jeftini aparati koje je dovoljno da pacijent nosi tokom noći i nekoliko sati tokom dana. Idealan pacijent bi bilo dete u periodu mlečne i mešovite denticije koje upražnjava loše navike sisanja prsta ili cucle-varalice, tiskanja jezika ili disanja kroz usta pored prohodnih nosnih puteva, ima blagi distalni zagrižaj, hipotoničnu orofacijalnu muskulaturu ili orofacijalne parafunkcije.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Miofunkcionalni aparati",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3091"
}

Petković, K.. (2022). Miofunkcionalni aparati. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3091

Petković K. Miofunkcionalni aparati. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3091 .

Petković, Kristina, "Miofunkcionalni aparati" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3091 .

TY  - THES
AU  - Bukvić, Stefan
PY  - 2022
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3175
AB  - Učestalost tumora pljuvačnih žlezda u odnosu na sve tumore glave i vrata je veoma mala
i taj procenat je oko 3%. Prevalenca malignih tumora pljuvačnih žlezda je manja u
odnosu na benigne tumore kod parotidne žlezde, ali kod malih pljuvačnih je obrnuto.
Identična učestalost kod benignih i malignih tumora pljuvačnih žlezda se javlja kod
podvilične žlezde. Predstavnici malignih tumora pljuvačnih žlezda su: adenoidni cistični
karcinom, mukoepidermoidni karcinom, karcinom acinusnih ćelija, adenokarcinom, miksni maligni tumor i planocelularni karcinom. U parotidnoj pljuvačnoj žlezdi najviše se po zastupljenosti javljaju karcinomi acinusnih ćelija, miksni
maligni tumor i adenokarcinom, dok u malim pljuvačnim žlezdama na prvom mestu je
mukoepdermoidni karcinom koji pre svega zahvata palatinalne pljuvačne žlezde i
adenoidni cistični karcinom. Karakteristično za sve ove tumore da se javljaju između 4. i
5. decenije života i skoro podjednako kod oba pola, sa izuzetkom kod adenoidnog
cističnog karcinoma koji je zastupljeniji kod žena. Metastaze su najčešće u regionalnim
limfnim čvorovima, ali su moguće i hematogene metastaze. Pristup terapiji se sastoji od
primenjivanja radikalnih hirurških procedura, kao i postoperativnim hemioterapijama i
radioterapijama u cilju suzbijanja mogućeg recidiva.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Maligni tumori pljuvačnih žlezda
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3175
ER  - 

@misc{
author = "Bukvić, Stefan",
year = "2022",
abstract = "Učestalost tumora pljuvačnih žlezda u odnosu na sve tumore glave i vrata je veoma mala
i taj procenat je oko 3%. Prevalenca malignih tumora pljuvačnih žlezda je manja u
odnosu na benigne tumore kod parotidne žlezde, ali kod malih pljuvačnih je obrnuto.
Identična učestalost kod benignih i malignih tumora pljuvačnih žlezda se javlja kod
podvilične žlezde. Predstavnici malignih tumora pljuvačnih žlezda su: adenoidni cistični
karcinom, mukoepidermoidni karcinom, karcinom acinusnih ćelija, adenokarcinom, miksni maligni tumor i planocelularni karcinom. U parotidnoj pljuvačnoj žlezdi najviše se po zastupljenosti javljaju karcinomi acinusnih ćelija, miksni
maligni tumor i adenokarcinom, dok u malim pljuvačnim žlezdama na prvom mestu je
mukoepdermoidni karcinom koji pre svega zahvata palatinalne pljuvačne žlezde i
adenoidni cistični karcinom. Karakteristično za sve ove tumore da se javljaju između 4. i
5. decenije života i skoro podjednako kod oba pola, sa izuzetkom kod adenoidnog
cističnog karcinoma koji je zastupljeniji kod žena. Metastaze su najčešće u regionalnim
limfnim čvorovima, ali su moguće i hematogene metastaze. Pristup terapiji se sastoji od
primenjivanja radikalnih hirurških procedura, kao i postoperativnim hemioterapijama i
radioterapijama u cilju suzbijanja mogućeg recidiva.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Maligni tumori pljuvačnih žlezda",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3175"
}

Bukvić, S.. (2022). Maligni tumori pljuvačnih žlezda. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3175

Bukvić S. Maligni tumori pljuvačnih žlezda. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3175 .

Bukvić, Stefan, "Maligni tumori pljuvačnih žlezda" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3175 .