Maligni tumori pljuvačnih žlezda

Abstract

Tumori pljuvačnih žlezda su u velikom broju slučajeva benigni. Epidemiološke studije korisne su za kliničara iz nekoliko važnih razloga. Znanje o epidemiologiji, uključujući varijacije incidencije između starosti, pola i populacije u riziku, korisno je za usmeravanje rada, lečenja i savetovanja obolelog pacijenta. Učestalost tumora pljuvačnih žlezda u odnosu na sve tumore glave i vrata iznosi oko 3%. Maligni tumori čine 20%. Učestalost malignih tumora je niža u velikim nego u malim pljuvačnim žlezdama. Oko 20% tumora parotidne pljuvačne žlezde, 45% podvilične, 90% podjezične i 45% malih pljuvačnih žlezda pripadaju malignim tumorima. Većina tumora pljuvačnih žlezda javlja se u 6. i 7. deceniji života. Tokom godina, postojalo je određenih napredaka u rasvetljavanju specifičnih faktora rizika koji mogu da dovedu do pojave malignog tumora pljuvačne žlezde. Mogući faktori rizika uključuju izloženost radijaciji, virusne infekcije, genetsku predispoziciju, radiofrekventne signale ili hemijske povrede na radu. Histološka klasifikacija tumora pljuvačnih žlezda obuhvata sedam grupa tumora: adenome, karcinome, ne-epitelne tumore, limfome, sekundarne tumore, neklasifikovane tumore i lezije slične tumorima. Karcinomi predstavljaju najveću grupu. Najčešće se javljaju mukoepidermoidni karcinom, adenoid cistični karcinom, adenokarcinom, karcinom acinusnih ćelija i karcinom u pleomorfnom adenomu. Trajanje simptoma i znakova je obično kraće od 12 meseci. Kod tumora dubokog režnja parotidne žlezde otok se ne zapaža spolja nego intraoralno u predelu mekog nepca i lateralnog zida orofarinksa. Tumefakt koji nema palpatorno jasne granice pobuđuje sumnju na malignitet. Ubrzani rast, bolovi, paraliza facijalnog živca, fiksacija za podlogu ili egzulceracije su skoro sigurni klinički znaci malignog tumora pljuvačne žlezde.