Uloga herpes virusa u patogenezi oralnih karcinoma

Abstract

Karcinom je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Broj obolelih od malignih tumora je u konstantnom porastu i u našoj zemlji. Stopa mortaliteta od oralnih karcinoma iznosi preko 50%. Smatra se da izlaganje kancerogenima (hemijski, fizički i virusni) moze indukovati nastanak karcinoma. Preko tri četvrtine karcinoma usne duplje nastaje kao posledica konzumiranja alkohola i duvana. Na nastanak oralnih karcinoma mogu da utiču i infekcije humanim paliploma virusom (HPV 16,18), herpes simpleks virusom (HSV-1), virusom humane imunodeficijencije (HIV), kao i Epštajn Barrovim virusom (EBV). Do danas nema jasnih dokaza da je HSV direktni kancerogen oralnih karcinoma. Istraživanja koja su sprovedena na životinjama su pokazala su da bi HSV mogao biti ko-kancerogen. Zbog činjenice da EBV inficira epitelne ćelije orofaringsa i/ili pljuvačne žlezde i B limfocite, postoji sumnja da je EBV uključen u razvoj oralnih karcinoma i premaligne lezije. Iako ima dosta izveštaja koji ukazuju na vezu između EBV-a i razvoja oralnih karcinoma, pouzdani zaključci se ne mogu izvući, međutim, svakako familija Herpes virusa ima određenu ulogu u destabilizaciji genoma epitelijalnih ćelija oralne mukoze i samim tim propagiranju nekontrolisane deobe potencijalnih tumorskih ćelija.