Tehnike opturacije

Abstract

Opturacija kanala korena je završna faza endodontskog lečenja i podrazumeva definitivno punjenje nakon adekvatne mehaničko-medikamentozne obrade. Sprovodi se kombinacijom dve vrste materijala – glavnog, konusa i silera. Najčešće korišćen konus je gutaperka konus/poen. Sileri služe za zaptivanje konusa za zidove kanala. Sileri mogu biti na bazi cinkoksid-eugenola, epoksi smola, kalcijum-hidroksida i glas-jonomer cementa. Tehnike opturacije su brojne i dele se na tehnike sa čvrstim jezgrom i tehnike sa razmekšanim jezgrom. U tehnike sa čvrstim jezgrom spadaju monokona tehnika i tehnika hladne lateralne kompakcije. U tehnike sa razmekšanim jezgrom ubrajaju se tehnika tople lateralne kompakcije, tehnika tople vertikalne kompakcije, injekciona tehnika, termomehanička kompakcija, tehnika sa čvrstim nosačem gutaperke i tehnika sa hemijski razmekšanom gutaperkom. Svaka tehnika ima svoje kliničke indikacije i kontraindikacije, kao i prednosti i mane. Sve one podrazumevaju aplikaciju silera i gutaperke u pravilno preparisan kanal korena sa ciljem da se obezbedi apeksno, bočno i krunično zaptivanje kanalskog sistema. Bez obzira na odabranu tehniku, endodontski postupak se mora ispravno sprovesti u potpunosti, poštujući sve njegove faze, jer samo punjenje kanala ne osigurava dugotrajnost terapije.