Luminiscencija je optička osobina koja se u stomatologiji može primenjivati na mnogim nivoima.
Gleđ i dentin pokazuju efekat luminiscencije zahvaljući njihovoj karakterističnoj strukturi. Gleđ pokazuje fluorescenciju plavičasto-bele boje sa žutim pigmentom, dok dentin pokazuje tri puta veću fluorescenciju zbog prisustva kolagenih vlakana tj. aminokiseline triptofan koja učestvuje u povezivanju tih vlakana dajući efekat interne luminiscencije.
Luminiscencija kao optički fenomen značajno doprinosi detekciji karijesne lezije, kao i zubnog plaka i zubnog kamenca.
Fluorescencija u sva tri slučaja nastaje zbog fluorescentnih porfirina tj. protoporfirina IX koji je prisutan u gram negativnim bakterijama usne duplje. Tkiva koja su zahvaćena karijesnom lezijom pokazuju drugačiju fluorescenciju nego zdrav zub, pa se lako mogu uočiti. Isto tako, nakon profilaktičkog uklanjanja zubnog plaka i zubnog kamenca njihove rezidue se uočavaju kao crvena područja što pomaže stomatologu u dijagnostikova...nju i adekvatnoj sanaciji kao i pacijentu u pogledu održavanja oralne higijene.
Materijal koji se koristi za estetsku i funkcionalnu rehabilitaciju zuba bi trebao da ima sličnu fluorescenciju kao kod prirodnih. S obzirom da je fluorescenciju teško reprodukovati pri izradi nadoknade, od posebnog je značaja kada keramički i kompozitni materijali mogu da simuliraju fluorescenciju, jer je manji rizik od neusaglašenosti nadoknade i susednih prirodnih zuba. Fluorescenciju kompozitnih materijala i zubne keramike obezbeđuju oksidi evropijuma, cerijuma i iterbijuma.
Luminiscencija predstavlja jednu od najbitnijih optičkih osobina u stomatologiji.
TY - THES
AU - Gaši, Fatime
PY - 2019
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/2647
AB - Luminiscencija je optička osobina koja se u stomatologiji može primenjivati na mnogim nivoima.
Gleđ i dentin pokazuju efekat luminiscencije zahvaljući njihovoj karakterističnoj strukturi. Gleđ pokazuje fluorescenciju plavičasto-bele boje sa žutim pigmentom, dok dentin pokazuje tri puta veću fluorescenciju zbog prisustva kolagenih vlakana tj. aminokiseline triptofan koja učestvuje u povezivanju tih vlakana dajući efekat interne luminiscencije.
Luminiscencija kao optički fenomen značajno doprinosi detekciji karijesne lezije, kao i zubnog plaka i zubnog kamenca.
Fluorescencija u sva tri slučaja nastaje zbog fluorescentnih porfirina tj. protoporfirina IX koji je prisutan u gram negativnim bakterijama usne duplje. Tkiva koja su zahvaćena karijesnom lezijom pokazuju drugačiju fluorescenciju nego zdrav zub, pa se lako mogu uočiti. Isto tako, nakon profilaktičkog uklanjanja zubnog plaka i zubnog kamenca njihove rezidue se uočavaju kao crvena područja što pomaže stomatologu u dijagnostikovanju i adekvatnoj sanaciji kao i pacijentu u pogledu održavanja oralne higijene.
Materijal koji se koristi za estetsku i funkcionalnu rehabilitaciju zuba bi trebao da ima sličnu fluorescenciju kao kod prirodnih. S obzirom da je fluorescenciju teško reprodukovati pri izradi nadoknade, od posebnog je značaja kada keramički i kompozitni materijali mogu da simuliraju fluorescenciju, jer je manji rizik od neusaglašenosti nadoknade i susednih prirodnih zuba. Fluorescenciju kompozitnih materijala i zubne keramike obezbeđuju oksidi evropijuma, cerijuma i iterbijuma.
Luminiscencija predstavlja jednu od najbitnijih optičkih osobina u stomatologiji.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Luminiscencija gleđi i dentina
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2647
ER -
@misc{
author = "Gaši, Fatime",
year = "2019",
abstract = "Luminiscencija je optička osobina koja se u stomatologiji može primenjivati na mnogim nivoima.
Gleđ i dentin pokazuju efekat luminiscencije zahvaljući njihovoj karakterističnoj strukturi. Gleđ pokazuje fluorescenciju plavičasto-bele boje sa žutim pigmentom, dok dentin pokazuje tri puta veću fluorescenciju zbog prisustva kolagenih vlakana tj. aminokiseline triptofan koja učestvuje u povezivanju tih vlakana dajući efekat interne luminiscencije.
Luminiscencija kao optički fenomen značajno doprinosi detekciji karijesne lezije, kao i zubnog plaka i zubnog kamenca.
Fluorescencija u sva tri slučaja nastaje zbog fluorescentnih porfirina tj. protoporfirina IX koji je prisutan u gram negativnim bakterijama usne duplje. Tkiva koja su zahvaćena karijesnom lezijom pokazuju drugačiju fluorescenciju nego zdrav zub, pa se lako mogu uočiti. Isto tako, nakon profilaktičkog uklanjanja zubnog plaka i zubnog kamenca njihove rezidue se uočavaju kao crvena područja što pomaže stomatologu u dijagnostikovanju i adekvatnoj sanaciji kao i pacijentu u pogledu održavanja oralne higijene.
Materijal koji se koristi za estetsku i funkcionalnu rehabilitaciju zuba bi trebao da ima sličnu fluorescenciju kao kod prirodnih. S obzirom da je fluorescenciju teško reprodukovati pri izradi nadoknade, od posebnog je značaja kada keramički i kompozitni materijali mogu da simuliraju fluorescenciju, jer je manji rizik od neusaglašenosti nadoknade i susednih prirodnih zuba. Fluorescenciju kompozitnih materijala i zubne keramike obezbeđuju oksidi evropijuma, cerijuma i iterbijuma.
Luminiscencija predstavlja jednu od najbitnijih optičkih osobina u stomatologiji.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Luminiscencija gleđi i dentina",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2647"
}
Gaši, F.. (2019). Luminiscencija gleđi i dentina.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2647
Gaši F. Luminiscencija gleđi i dentina. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2647 .
Gaši, Fatime, "Luminiscencija gleđi i dentina" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2647 .
