Luminiscencija gleđi i dentina

Abstract

Luminiscencija je optička osobina koja se u stomatologiji može primenjivati na mnogim nivoima. Gleđ i dentin pokazuju efekat luminiscencije zahvaljući njihovoj karakterističnoj strukturi. Gleđ pokazuje fluorescenciju plavičasto-bele boje sa žutim pigmentom, dok dentin pokazuje tri puta veću fluorescenciju zbog prisustva kolagenih vlakana tj. aminokiseline triptofan koja učestvuje u povezivanju tih vlakana dajući efekat interne luminiscencije. Luminiscencija kao optički fenomen značajno doprinosi detekciji karijesne lezije, kao i zubnog plaka i zubnog kamenca. Fluorescencija u sva tri slučaja nastaje zbog fluorescentnih porfirina tj. protoporfirina IX koji je prisutan u gram negativnim bakterijama usne duplje. Tkiva koja su zahvaćena karijesnom lezijom pokazuju drugačiju fluorescenciju nego zdrav zub, pa se lako mogu uočiti. Isto tako, nakon profilaktičkog uklanjanja zubnog plaka i zubnog kamenca njihove rezidue se uočavaju kao crvena područja što pomaže stomatologu u dijagnostikovanju i adekvatnoj sanaciji kao i pacijentu u pogledu održavanja oralne higijene. Materijal koji se koristi za estetsku i funkcionalnu rehabilitaciju zuba bi trebao da ima sličnu fluorescenciju kao kod prirodnih. S obzirom da je fluorescenciju teško reprodukovati pri izradi nadoknade, od posebnog je značaja kada keramički i kompozitni materijali mogu da simuliraju fluorescenciju, jer je manji rizik od neusaglašenosti nadoknade i susednih prirodnih zuba. Fluorescenciju kompozitnih materijala i zubne keramike obezbeđuju oksidi evropijuma, cerijuma i iterbijuma. Luminiscencija predstavlja jednu od najbitnijih optičkih osobina u stomatologiji.