Oralni planocelularni karcinom je tumor epidermalnog porekla koji se javlja u starijem uzrastu kod osoba u petoj i šestoj deceniji života koje redovno i kontinuirano konzumiraju alkohol i duvan.
Najčešća lokalizacija ovog karcinoma u usnoj duplji je u predelu koji obuhvata sluzokožu poda usta i okolnu sluzokožu ventralne strane jezika, sublingvalnog žleba kao i retromolarnog predela.
Dijagnostika oralnih karcinoma vrši se pomoću dopunskih rendgenskih snimaka, kao što su kompjuterizovana tomografija, magnetna rezonanca i pozitron emisiona tomografija, a terapija izbora je radikalni hirurški zahvat. Kod karcinoma kod kojih postoje regionalne metastaze, petogodišnje preživljavanje iznosi oko 50%.
Kao većina maligniteta, oralni karcinom nastaje usled nakupljanja genetičkih i epigenetičkih alteracija u dve važne klase gena-protoonkogeni i tumorsupresorski geni. Svoj neoplastični potencijal tumor supresorski geni (TSG) stiču inaktivacijom, a protoonkogeni aktivacijom, čime postaju onkogen...i.
Alteracije tumorsupresorskog gena TP53 spadaju u najčešćih genske abnormalnosti u malignim tumorima, uključujući i oralne karcinome. Takođe, kao važni tumorsupresori u nastanku oralnog kancera su se pokazali p14 i p16 čija se inaktivacija događa putem epigenetičkog utišavanja (metilacija). Od onkogena su se kao najbitniji u patogenezi OPK pokazali HER2, c-myc i H-ras.
Prisustvo mutiranih formi ovih gena u tumorima i tumorskim marginama može da posluži kao prognostički parametar, tako da bi kod pacijenata sa mutacijama trebalo sprovoditi mere intenzivnijeg postoperativnog ispitivanja. Neki od ovih gena bi mogli da budu i meta nekih budućih terapija (tzv. target terapija).
TY - THES
AU - Palfi, Irina
PY - 2019
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/2648
AB - Oralni planocelularni karcinom je tumor epidermalnog porekla koji se javlja u starijem uzrastu kod osoba u petoj i šestoj deceniji života koje redovno i kontinuirano konzumiraju alkohol i duvan.
Najčešća lokalizacija ovog karcinoma u usnoj duplji je u predelu koji obuhvata sluzokožu poda usta i okolnu sluzokožu ventralne strane jezika, sublingvalnog žleba kao i retromolarnog predela.
Dijagnostika oralnih karcinoma vrši se pomoću dopunskih rendgenskih snimaka, kao što su kompjuterizovana tomografija, magnetna rezonanca i pozitron emisiona tomografija, a terapija izbora je radikalni hirurški zahvat. Kod karcinoma kod kojih postoje regionalne metastaze, petogodišnje preživljavanje iznosi oko 50%.
Kao većina maligniteta, oralni karcinom nastaje usled nakupljanja genetičkih i epigenetičkih alteracija u dve važne klase gena-protoonkogeni i tumorsupresorski geni. Svoj neoplastični potencijal tumor supresorski geni (TSG) stiču inaktivacijom, a protoonkogeni aktivacijom, čime postaju onkogeni.
Alteracije tumorsupresorskog gena TP53 spadaju u najčešćih genske abnormalnosti u malignim tumorima, uključujući i oralne karcinome. Takođe, kao važni tumorsupresori u nastanku oralnog kancera su se pokazali p14 i p16 čija se inaktivacija događa putem epigenetičkog utišavanja (metilacija). Od onkogena su se kao najbitniji u patogenezi OPK pokazali HER2, c-myc i H-ras.
Prisustvo mutiranih formi ovih gena u tumorima i tumorskim marginama može da posluži kao prognostički parametar, tako da bi kod pacijenata sa mutacijama trebalo sprovoditi mere intenzivnijeg postoperativnog ispitivanja. Neki od ovih gena bi mogli da budu i meta nekih budućih terapija (tzv. target terapija).
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Ispitivanje molekularnih i ćelijskih karakteristika planocelularnih karcinoma usne duplje
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2648
ER -
@misc{
author = "Palfi, Irina",
year = "2019",
abstract = "Oralni planocelularni karcinom je tumor epidermalnog porekla koji se javlja u starijem uzrastu kod osoba u petoj i šestoj deceniji života koje redovno i kontinuirano konzumiraju alkohol i duvan.
Najčešća lokalizacija ovog karcinoma u usnoj duplji je u predelu koji obuhvata sluzokožu poda usta i okolnu sluzokožu ventralne strane jezika, sublingvalnog žleba kao i retromolarnog predela.
Dijagnostika oralnih karcinoma vrši se pomoću dopunskih rendgenskih snimaka, kao što su kompjuterizovana tomografija, magnetna rezonanca i pozitron emisiona tomografija, a terapija izbora je radikalni hirurški zahvat. Kod karcinoma kod kojih postoje regionalne metastaze, petogodišnje preživljavanje iznosi oko 50%.
Kao većina maligniteta, oralni karcinom nastaje usled nakupljanja genetičkih i epigenetičkih alteracija u dve važne klase gena-protoonkogeni i tumorsupresorski geni. Svoj neoplastični potencijal tumor supresorski geni (TSG) stiču inaktivacijom, a protoonkogeni aktivacijom, čime postaju onkogeni.
Alteracije tumorsupresorskog gena TP53 spadaju u najčešćih genske abnormalnosti u malignim tumorima, uključujući i oralne karcinome. Takođe, kao važni tumorsupresori u nastanku oralnog kancera su se pokazali p14 i p16 čija se inaktivacija događa putem epigenetičkog utišavanja (metilacija). Od onkogena su se kao najbitniji u patogenezi OPK pokazali HER2, c-myc i H-ras.
Prisustvo mutiranih formi ovih gena u tumorima i tumorskim marginama može da posluži kao prognostički parametar, tako da bi kod pacijenata sa mutacijama trebalo sprovoditi mere intenzivnijeg postoperativnog ispitivanja. Neki od ovih gena bi mogli da budu i meta nekih budućih terapija (tzv. target terapija).",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Ispitivanje molekularnih i ćelijskih karakteristika planocelularnih karcinoma usne duplje",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2648"
}
Palfi, I.. (2019). Ispitivanje molekularnih i ćelijskih karakteristika planocelularnih karcinoma usne duplje.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2648
Palfi I. Ispitivanje molekularnih i ćelijskih karakteristika planocelularnih karcinoma usne duplje. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2648 .
