Miofunkcionalna terapija u ortodonciji

Abstract

Malokluzija predstavlja razvojno stanje to jest anomaliju koja nastaje kao posledica poremećaja u toku razvoja. Uzrok anomalije je često nepoznat. Na nastanak anomalije mogu uticati genetski faktori ali i mastikatorna funkcija, funkcija mišića i veličina zubnih lukova, loše navike. Miofunkcionalna terapija predstavlja terapijsku metodu koja se može koristiti kako u prevenciji tako i u korekciji anomalija. Takođe se miofunkcionalna terapija koristi i kao priprema pacijenta za dalji ortodontski tretman. Cilj ove terapije jeste da se pojača snaga, tonus i koordinacija orofacijalnih mišića to jest da dovede do aktivacije, reaktivacije ili reedukacije pojedinačnih mišića ili grupe mišića, koji će dovesti do delimične ili potpune korekcije određenih anomalija. Miofunkcionalna terapija se može vršiti sa i bez pomoći aparata. Vežbe koje se upražnjavaju izvode se polako i ujednačeno. Vežbe se upražnjavaju nekoliko puta u toku dana. Uglavnom se izvode nakon obroka. U početku miofunkcionalne terapije vežbe se izvode u trajanju od 5 minuta. Kasnije se produžavaju i do 20 minuta u jednoj seansi. Vežbe može izvoditi terapeut ali i obučeno dete ili roditelj. Ukoliko se miofunkcionalna terapija sprovodi u cilju pripreme pacijenta za dalji ortodontski tretman korist miofunkcionalne je dvojak. Prva prednost je to što dovodi smanjenja izraženosti anomalije, druga to što selektuje pacijente koji su saradljivi za dalji ortodontski tretman.