Hirurška terapija oroantralnih komunikacija

Abstract

Oroantralna komunikacija je patološka komunikacija između maksilarnog sinusa i usne šupljine. Najčešće nastaje kao komplikacija usled ekstrakcije maksilarnih premolara i molara. Pneumatizovani maksilarni sinusi, izrazito dugi i divergentni korenovi, kao i gruba tehnika vađenja su glavni predisponirajući činioci za nastanak OAK pri ekstrakciji zuba. Kako bi se takva komplikacija prevenirala, neophodna je odgovarajuća tehnika ekstrakcije nakon preoperativne radiološke analize. Nastanak komunikacije je moguć i uz preduzete najbolje preventivne mere, tada je bitno komunikaciju dijagnostifikovati i tretirati kako bi se sprečio nastanak ozbiljnijih komplikacija. Najčešći način je primena tzv. probe duvanja na nos, pacijenti se takođe žale na prolazak hrane i vode iz usne duplje u nos, strujanje vazduha između nosne i usne duplje. Ukoliko se OAK ne leči dolazi do nastanka oroantralne fistule. Takva perzistentna komunikacija omogućava ulazak hrane i patogenih činilaca iz usne duplje u maksilarni sinus i uzrokuje nastanak maksilarnog sinuzitisa. Lečenje OAK treba se sprovesti što pre nakon dijagnostifikovanja iste. Postoji mnogo zahvata, a odabir pre svega zavisi od veličine komunikacije, vremena koje je prošlo od nastanka do dijagnostifikovanja, kao i prisustva upale maksilarnog sinusa. Terapija manjih komunikacija bazira se na stvaranju uslova za nastanak i održavanje krvnog ugruška u alveoli, dok se terapija većih komunikacija svodi na razne hirurške zahvate.