Zubi (dentis), su kalcifikovani organi, koji se nalaze u usnoj duplji. Usađeni su u alveolarne nastavke gornje i donje vilice i smešteni u čašice (alveole). Čovek obično ima 32 stalna zuba i 20 mlečnih zuba, koji se grupišu u četiri morfološki različite klase (8 sekutića, 4 očnjaka, 8 pretkutnjaka i 12 kutnjaka).
Nedostatak zuba dovodi do niza posledica: pomeranja zuba u pripadajućem zubnom nizu, izdizanja (,,isplivavanja“) zuba suprotne vilice naspram bezubog polja, naginjanja zuba, obrtanja oko uzdužne osovine, poremećaja međuviličnih odnosa i slično. Ovo kasnije uzrokuje bolove u viličnom zglobu, stvara probleme pri žvakanju i govoru, dovodi do većeg korišćenja preostalih zuba i njihovog bržeg trošenja, stvara estetske nedostatke i druge slične probleme.
Rešavanjem problema krezubosti, najčešće se bavi stomatološka protetika i u tu svrhu se izrađuju različite nadoknade, čija je uloga nadoknada nedostajaćih zuba.
Poznavanje osnovnih pojmova vezanih za planiranje skeletirane p...roteze u paralelometru, omogućuje biološki prilaz i obezbeđuje profilaktičke zahteve zubnoj nadoknadi. Istovremeno, njihovom primenom omogućuje se sprovođenje jedinstvene doktrine u primeni nosećih tkiva i postupku planiranja i izrade skeletirane proteze.
Rad je ostvaren na Klinici za protetiku na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, a u radu su opisani putevi pomeranja i unošenja proteze. Date su i nove definicije ekvatora zuba i u odnosu na njih, data je preporuka za lokalizaciju elastičnih delova livene kukice. Takođe su opisane vodeće površine kao bitan faktor pripreme retencionih zuba i planiranja skeletiranih proteza u paralelometru.
TY - THES
AU - Marjanović, Nikola
PY - 2020
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/2807
AB - Zubi (dentis), su kalcifikovani organi, koji se nalaze u usnoj duplji. Usađeni su u alveolarne nastavke gornje i donje vilice i smešteni u čašice (alveole). Čovek obično ima 32 stalna zuba i 20 mlečnih zuba, koji se grupišu u četiri morfološki različite klase (8 sekutića, 4 očnjaka, 8 pretkutnjaka i 12 kutnjaka).
Nedostatak zuba dovodi do niza posledica: pomeranja zuba u pripadajućem zubnom nizu, izdizanja (,,isplivavanja“) zuba suprotne vilice naspram bezubog polja, naginjanja zuba, obrtanja oko uzdužne osovine, poremećaja međuviličnih odnosa i slično. Ovo kasnije uzrokuje bolove u viličnom zglobu, stvara probleme pri žvakanju i govoru, dovodi do većeg korišćenja preostalih zuba i njihovog bržeg trošenja, stvara estetske nedostatke i druge slične probleme.
Rešavanjem problema krezubosti, najčešće se bavi stomatološka protetika i u tu svrhu se izrađuju različite nadoknade, čija je uloga nadoknada nedostajaćih zuba.
Poznavanje osnovnih pojmova vezanih za planiranje skeletirane proteze u paralelometru, omogućuje biološki prilaz i obezbeđuje profilaktičke zahteve zubnoj nadoknadi. Istovremeno, njihovom primenom omogućuje se sprovođenje jedinstvene doktrine u primeni nosećih tkiva i postupku planiranja i izrade skeletirane proteze.
Rad je ostvaren na Klinici za protetiku na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, a u radu su opisani putevi pomeranja i unošenja proteze. Date su i nove definicije ekvatora zuba i u odnosu na njih, data je preporuka za lokalizaciju elastičnih delova livene kukice. Takođe su opisane vodeće površine kao bitan faktor pripreme retencionih zuba i planiranja skeletiranih proteza u paralelometru.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Primena paralelometra u izradi parcijalne skeletirane proteze
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2807
ER -
@misc{
author = "Marjanović, Nikola",
year = "2020",
abstract = "Zubi (dentis), su kalcifikovani organi, koji se nalaze u usnoj duplji. Usađeni su u alveolarne nastavke gornje i donje vilice i smešteni u čašice (alveole). Čovek obično ima 32 stalna zuba i 20 mlečnih zuba, koji se grupišu u četiri morfološki različite klase (8 sekutića, 4 očnjaka, 8 pretkutnjaka i 12 kutnjaka).
Nedostatak zuba dovodi do niza posledica: pomeranja zuba u pripadajućem zubnom nizu, izdizanja (,,isplivavanja“) zuba suprotne vilice naspram bezubog polja, naginjanja zuba, obrtanja oko uzdužne osovine, poremećaja međuviličnih odnosa i slično. Ovo kasnije uzrokuje bolove u viličnom zglobu, stvara probleme pri žvakanju i govoru, dovodi do većeg korišćenja preostalih zuba i njihovog bržeg trošenja, stvara estetske nedostatke i druge slične probleme.
Rešavanjem problema krezubosti, najčešće se bavi stomatološka protetika i u tu svrhu se izrađuju različite nadoknade, čija je uloga nadoknada nedostajaćih zuba.
Poznavanje osnovnih pojmova vezanih za planiranje skeletirane proteze u paralelometru, omogućuje biološki prilaz i obezbeđuje profilaktičke zahteve zubnoj nadoknadi. Istovremeno, njihovom primenom omogućuje se sprovođenje jedinstvene doktrine u primeni nosećih tkiva i postupku planiranja i izrade skeletirane proteze.
Rad je ostvaren na Klinici za protetiku na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, a u radu su opisani putevi pomeranja i unošenja proteze. Date su i nove definicije ekvatora zuba i u odnosu na njih, data je preporuka za lokalizaciju elastičnih delova livene kukice. Takođe su opisane vodeće površine kao bitan faktor pripreme retencionih zuba i planiranja skeletiranih proteza u paralelometru.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Primena paralelometra u izradi parcijalne skeletirane proteze",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2807"
}
Marjanović, N.. (2020). Primena paralelometra u izradi parcijalne skeletirane proteze.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2807
Marjanović N. Primena paralelometra u izradi parcijalne skeletirane proteze. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2807 .
