Cirkonijum keramika u fiksnoj protetici

Abstract

Cirkonija kao materijal još od početka njenog korišćenja u stomatologiji prednjači u odnosu na ostale keramičke materijale. To je zapravo prvi materijal koji je mogao da odgovori na većinu zahteva struke. Bio je potreban materijal koji može prekriti bilo koju podlogu i dati dobro estetsko rešenje i sa druge strane odgovoriti na mehaničke izazove koje nam stvaraju izgradnja četvoročlanog ili visećeg mosta. Biokompatibilnost ovog materijala je na najvećem nivou u stomatologiji. Praćena je hemijskom postojanošću materijala i primećena je stabilnost gingive u kontaktu sa ovim materijalom. Chipping ili pucanje fasetne keramike najčešće je komplikacija vezana za nadoknade izrađene u kombinaciji dve različite vrste keramike: cirkonija substrukture i fasetne staklokeramike. Sledeći problem je starenje materijala koje najćešće nastaje kao posledica loše obrađenog materija. Kada su uočene negativne strane fasetiranja rešenje se našlo u izradi monolitnih nadoknada (pune anatomske forme zuba), visoke otpornosti jer nema fasetne keramike, izostali su problemi vezivanja dva različita keramička materijala. Cirkonija karamika je dvostruko tvrđa od prirodnog zuba pa očekujemo nepovoljan odnos prema antagonistima. Međutim, ako posmatramo gleđ i njegovu abraziju od 200 mikona na godišnjem nivou, polirana cirkonija keramika je vrlo slična gleđi.