Maligni tumori kože lica

Abstract

Maligni tumori kože lica podeljeni su u dve osnovne grupe, ne-melanomske karcinome kože (eng. Non melanoma skin cancer) u koje spadaju karcinomi sa boljom prognozom, bazocelularni i planocelularni i oni sa lošijom prognozom, među koje su Merkell Cell karcinom, angiosarcoma, adneksalni karcinom i na melanome kože. Bazocelularni karcinom je najčešći maligni tumori kod čoveka. Smatra se da je poreklom od ćelija folikula dlake i epidermisa i klinički se deli na: nodulo-ulcerativni (nodularni tip), superficijalni tip, pigmentni, cistični, i nešto agresivnije forme koje se javljaju u 10% slučajeva : bazoskvamozni, infiltrativni, mikronodularni, sklerozirajući. Primarna terapija je hirurška. Metastaze bazocelularnog karcinoma su retke i kreću se između 0,00028% do 0.55%. Planocelularni karcinom je tumor epidermalnog porekla (od keranocita) čija invazivna forma poseduje sve karakteristike malignog tumora: aplazija, brz rast, invazija, destrukcija okolnog tkiva, sposobnost metastaziranja (limfogeno, ređe hematogeno) i može dovesti do smrti. Standardna hirurška tehnika sa ekscizijom predstavlja najčešći vid terapije. Planocelularni karcinom daje metastaze u proseku između 2,3%- 5,2%. Izlečenje kod primarnih planocelularnih tumora u toku 5-to godišnjeg praćenja je 92%, dok kod rekurentnih je 77%. Melanomi kože su najznačajniji tumori melanocitnog sistema. Karakteriše se visokim malignim potencijalnom i mogućnošću da daje metastaze. Klinički razlikuju se četiri tipa melanoma: melanom sa površinskim širenjem, nodularni melanom, akro-lentiginozni melanom, lentigo maligna melanom. Maligni melanomi leče se ekscizionom hirurgijom sa marginalizacijom praćenom Breslowim indeksom debljine, ukoliko su prisutne metastaze, hemoterapija je pokazala najbolje rezultate, dok konsenzus oko lečenja melanoma i dalje ne postoji.