Hemioterapeutici u terapiji oboljenja parodoncijuma

Abstract

Osnovni cilj nehirurške terapije parodoncijuma je redukcija ili uklanjanje inflamacije u potpunosti. Često sama obrada tvrdog zida parodontalnih džepova nije dovoljna i neophodna je dodatna (potporna, adjuvantna) terapija. Pod hemioterapeutikom se podrazumeva svako sredstvo koje se ordinira sistemski ili lokalno u cilju rezolucije inflamacije. Hemioterapeutici se prema mestu aplikacije dele na lokalne i sistemske. Sistemski mogu da se ordiniraju antibiotici, probiotici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Lokalno mogu da budu aplikovani antibiotici i antiseptična sredstva. Antiseptična sredstva uključuju hlorheksidin, vodonik peroksid, fenolne preparate i druga sredstva (povidon jod, heksetidin, itd). Postoji širok spektar lokalnih hemioterapeutika, a isto tako i veliki broj načina kojima se oni lakše i na efikasniji način aplikuju u subgingivalnu regiju. Hemioterapeutici treba da ispune različite osobine koje se iz didaktičkih razloga klasifikuju u fizičke, hemijske i biološke. Kao najbitnija osobina ističe se ciljano dejstvo hemioterapeutika- specifičnost i supstantivnost, tj. protrahovano dejstvo preparata na mestu primene. Radi ostvarivanja maksimalnog terapijskog efekta bitno je poznavanje njihovog mehanizma, spektra dejstva, indikacija i kontraindikacija. Kao i svaki lek koji se unosi u organizam može da izazove neželjene efekte, koji su u većini slučajeve reverzibilne prirode. Bitno ih je prepoznati i savetovati prestanak korišćenja na određeno vreme ili propisati hemioterapeutik iz druge grupe.