Terapija velikih viličnih cista

Abstract

Vilične ciste su patološke tvorevine, koje se razvijaju u koštanom tkivu vilica i koje se sastoje iz dvoslojnog omotača i sadržaja koji ih ispunjava. Dele se na razvojne i inflamatorne ciste. Keratocista je u periodu od 2005. do 2017. godine klasifikovana kao odontogeni keratocistični tumor. Od 2017.godine keratocista je prekvalifikovana u odontogene razvojne ciste. Mehanizam nastanka viličnih cista prolazi kroz faze incijacije, stvaranja mikrošupljine i uvećanja obima ciste. Na osnovu detaljno uzete anamneze, kliničkog pregleda, radiografije, aspiracije i histopatološke verifikacije postavlja se dijagnoza viličnih cista. Terapija viličnih cista je vremenom evoluirala. Marsupijalizacija i enukleacija cista su prvi zahvati koji su korišćeni u terapiji ovih patoloških tvorevina. Marsupijalizacija je vremenom prestala da se koristi i prednost je data enukleaciji u toku koje se cista u potpunosti uklanja. Medjutim enukleacija kao samostalna intervencija je pokazala odredjene nedostatke u terapiji velikih viličnih cista kao što su keratociste. Naime potpuno uklanjanje velikih cističnih formacija u jednom aktu nosi rizik od patološke frakture, gubitka većeg broja zuba, uspostavljanja komunikacije sa maksilarnim sinusom ili nosnom dupljom. U cilju sprečavanja posledica nakon enukleacije, koristi se kombinacija dekompresije ciste i enukleacije. Dekompresijom se postiže značajno smanjenje dimenzije ciste što kasnije omogućava enukleaciju ciste bez pratećih komplikacija. Pored dvofazne hirurške tehnike, koriste se i radikalni hirurški zahvati u vidu enukleacije sa marginalnom ostektomijom i ,,en bloc“ resekcije. Ovi radikalni zahvati se koriste u slučajevima gde se recidiv javio više od tri puta i gde je došlo do maligne alteracije i alteracije u pravcu ameloblastoma.