Glas-jonomer cementi - sastav, svojstva i klinička primena

Abstract

Glas-jonomer cementi su dvokomponentni materijali koji nastaju reakcijom aluminosilikatnog stakla i vodenog rastvora kopolimera poliakrilne kiseline. Glas-jonomer cementi se izdvajaju zbog svoje veoma dobre biokompatibilnosti sa zubnim tkivima i to je svojstvo koje ih zasigurno odvaja od ostalih restauraturatvnih materijala. Stvaranjem jonskih veza, između karboksilnih grupa iz cementa i kalcijuma iz tvrdih zubnih tkiva, za tvrda zubna tkiva se vezuju hemijski.Kontinuirano oslobađanje fluora ima ulogu u prevenciji karijesa, inhibiciji procesa demineralizacije i povećanju otpornosti gleđi. Glas-jonomer cementi se primenjuju u vidu privremenih ili definitivnih ispuna, kao podloge (mogu se kombinovati sa kompozitnim materijalima u otvorenim i zatvorenim „sendvič tehnikama“), atraumatskoj restaurativnoj terapiji (ART), za cementiranje fiksnih radova, inleja, onleja i delova ortodontskih aparata, za zalivanje fisura, a široko se koriste i u dečjoj i preventivnoj stomatologiji. Glavni nedostaci su im slaba mehanička otpornost i neadekvatna estetska svojstva zbog čega se i dalje radi na njihovom usavršavanju.