Postrestaurativna osetljivost predstavlja klinički fenomen koji se javlja neposredno nakon restaurativnog tretmana. Javlja se u vidu kratkotrajnog oštrog bola nakon mehaničkih i termičkih nadražaja. Ulazna vrata za ove nadražaje su dentinski tubuli. Faktori odgovorni za pojavu postrestaurativne osetljiivosti mogu biti vezani sa postupkom preparacije i to su temperaturne promene koje nastaju usled neadekvatnog hlađenja prilikom preparacije, povećanje intrapulpnog pritiska može nastati curenjem dentinske tečnosti iz tubula i dubina kaviteta koja je direktno proporcionalna pojavi postrestaurativne osetljivosti.
Faktori u vezi sa restaurativnom procedurom i materijalom se odnose na adhezivne sisteme koji omogućuju vezu između kompozita i zubnih tkiva. Ova veza se ѕasniva na osnovu mogućnosti penetracije adheziva u dentin. Osnovni mehanizam ove veze je „hibridni sloj“. Adheѕivi mogu biti sa kiselinskim nagrizanjem (eng“.total-etch“) i samonagrizanjem (engl“.self etch“. Protokoli nagrizanja... su totalno nagrizanje, samonagrizanje i selektivno nagrizanje. Selektivno nagrizanje je kombinacija prethodna dva i podrazumeva kondicioniranje gleđi ortofosfornom kiselinom i nanošenje samonagrizajućeg adheziva na ceo kavitet.
Polimerizaciono skupljanje i ivična pukotina nastaju usled sklonosti kompozita da se kontrahuje ka unutra gde napon nadjača sile adhezije i stvara se mikropukotina. Suboptimalno prijanjanje, C faktor i neadekvatna polimerizacija su takođe faktori postrestaurativne osetljivosti
Terapija postrestaurativne osetljivosti se zasniva na eliminaciji postojećih faktora koji mogu biti uzročnici. To mogu biti neadekvatni ispuni, pulpitisi, sekundarni karijes i pukotine.
TY - THES
AU - Antonić, Jovana
PY - 2020
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/2874
AB - Postrestaurativna osetljivost predstavlja klinički fenomen koji se javlja neposredno nakon restaurativnog tretmana. Javlja se u vidu kratkotrajnog oštrog bola nakon mehaničkih i termičkih nadražaja. Ulazna vrata za ove nadražaje su dentinski tubuli. Faktori odgovorni za pojavu postrestaurativne osetljiivosti mogu biti vezani sa postupkom preparacije i to su temperaturne promene koje nastaju usled neadekvatnog hlađenja prilikom preparacije, povećanje intrapulpnog pritiska može nastati curenjem dentinske tečnosti iz tubula i dubina kaviteta koja je direktno proporcionalna pojavi postrestaurativne osetljivosti.
Faktori u vezi sa restaurativnom procedurom i materijalom se odnose na adhezivne sisteme koji omogućuju vezu između kompozita i zubnih tkiva. Ova veza se ѕasniva na osnovu mogućnosti penetracije adheziva u dentin. Osnovni mehanizam ove veze je „hibridni sloj“. Adheѕivi mogu biti sa kiselinskim nagrizanjem (eng“.total-etch“) i samonagrizanjem (engl“.self etch“. Protokoli nagrizanja su totalno nagrizanje, samonagrizanje i selektivno nagrizanje. Selektivno nagrizanje je kombinacija prethodna dva i podrazumeva kondicioniranje gleđi ortofosfornom kiselinom i nanošenje samonagrizajućeg adheziva na ceo kavitet.
Polimerizaciono skupljanje i ivična pukotina nastaju usled sklonosti kompozita da se kontrahuje ka unutra gde napon nadjača sile adhezije i stvara se mikropukotina. Suboptimalno prijanjanje, C faktor i neadekvatna polimerizacija su takođe faktori postrestaurativne osetljivosti
Terapija postrestaurativne osetljivosti se zasniva na eliminaciji postojećih faktora koji mogu biti uzročnici. To mogu biti neadekvatni ispuni, pulpitisi, sekundarni karijes i pukotine.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Postrestaurativna osetljivost
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2874
ER -
@misc{
author = "Antonić, Jovana",
year = "2020",
abstract = "Postrestaurativna osetljivost predstavlja klinički fenomen koji se javlja neposredno nakon restaurativnog tretmana. Javlja se u vidu kratkotrajnog oštrog bola nakon mehaničkih i termičkih nadražaja. Ulazna vrata za ove nadražaje su dentinski tubuli. Faktori odgovorni za pojavu postrestaurativne osetljiivosti mogu biti vezani sa postupkom preparacije i to su temperaturne promene koje nastaju usled neadekvatnog hlađenja prilikom preparacije, povećanje intrapulpnog pritiska može nastati curenjem dentinske tečnosti iz tubula i dubina kaviteta koja je direktno proporcionalna pojavi postrestaurativne osetljivosti.
Faktori u vezi sa restaurativnom procedurom i materijalom se odnose na adhezivne sisteme koji omogućuju vezu između kompozita i zubnih tkiva. Ova veza se ѕasniva na osnovu mogućnosti penetracije adheziva u dentin. Osnovni mehanizam ove veze je „hibridni sloj“. Adheѕivi mogu biti sa kiselinskim nagrizanjem (eng“.total-etch“) i samonagrizanjem (engl“.self etch“. Protokoli nagrizanja su totalno nagrizanje, samonagrizanje i selektivno nagrizanje. Selektivno nagrizanje je kombinacija prethodna dva i podrazumeva kondicioniranje gleđi ortofosfornom kiselinom i nanošenje samonagrizajućeg adheziva na ceo kavitet.
Polimerizaciono skupljanje i ivična pukotina nastaju usled sklonosti kompozita da se kontrahuje ka unutra gde napon nadjača sile adhezije i stvara se mikropukotina. Suboptimalno prijanjanje, C faktor i neadekvatna polimerizacija su takođe faktori postrestaurativne osetljivosti
Terapija postrestaurativne osetljivosti se zasniva na eliminaciji postojećih faktora koji mogu biti uzročnici. To mogu biti neadekvatni ispuni, pulpitisi, sekundarni karijes i pukotine.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Postrestaurativna osetljivost",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2874"
}
Antonić, J.. (2020). Postrestaurativna osetljivost.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2874
Antonić J. Postrestaurativna osetljivost. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2874 .
