Uvod: Karijes ranog detinjstva (KRD) je značajan javno - zdravstveni problem jer obuhvata 621 milion dece širom sveta, čime predstavlja 12. po učestalosti od svih oboljenja u dečjem uzrastu. Kao i ostala hronična oboljenja, KRD nastaje kao posledica neadekvatne zdravstvene svesti i prisustva loših navika, koje su ovom slučaju nepravilno održavanje oralne higijene i loše navike u ishrani. Njegovo prisustvo može dovesti do brojnih komplikacija kao što su poremećaj ishrane, sna, socijalizacije zbog bola, prevremeni gubitak zuba, pojave dentoalveolarnih infekcija, mogućnost oštećenja zametaka stalnih zuba ali i da utiče na opšte zdravlje deteta pojavom infekcija različitih sistema. Metod: Sprovedeno je istraživanje po tipu studije preseka uz korišćenje Radnog formulara, koji predstavlja modifikovani stomatološki karton Svetske zdravstvene organizacije, za procenu oralnog zdravlja kod dece (po površinama zuba). Roditelji pregledane dece su popunili Upitnik o zdravlju usta i zuba dece u Srbi...ji koji predstavlja modifikovani upitnik Svetske zdravstvene organizacije.
Rezultati: Uzorak iz cele Srbije je obuhvatilo 3676 deteta koja su obuhvatala sledeće uzrasne grupe: jaslena grupa (n=696), vrtićka (n=1238) i predškolska grupa (n=1742). Učestalost KRD kod dece u jaslenoj grupi iznosio je 13,4%, u vrtićkoj grupi 50,9% dok je kod predškolaca bio 80%. Nije uočena statistički značajna razlika u dužini dojenja kod dece sa i bez karijesa. Samo trećina (33,1%) od svih ispitanih roditelja je izjavilo da pere zube svom detetu; dok skoro trećina dece (24,8%) samo održava oralnu higijenu. Kod skoro polovine ispitanika održavanje oralne higijene se sprovodi jednom dnevno (43,8%). Polovina ispitanika (49,9%) je izjavilo da njihova deca redovno koriste pastu sa fluoridima prema preporuci stomatologa. Trećina ispitanika (38,1%) je izjavilo da je odlazilo kod stomatologa radi redovnih kontrolnih pregleda, dok je skoro polovina ispitanika (49,6%) tražilo pomoć stomatologa tek kada je bilo potrebno pružiti tretman. Zaključak: Ovim istraživanjem smo uočili potrebu za podizanjem nivoa znanja roditelja o načinima očuvanja oralnog zdravlja dece i značaju oralnog zdravlja. Neophodno je ukazati na pravilan način ishrane i postojanje loših navika, kao i važnost redovnih stomatoloških pregleda.
Keywords:
Dečja stomatologija / Karijes ranog detinjstva / Prevencija
TY - THES
AU - Tajević, Jovana
PY - 2020
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/2884
AB - Uvod: Karijes ranog detinjstva (KRD) je značajan javno - zdravstveni problem jer obuhvata 621 milion dece širom sveta, čime predstavlja 12. po učestalosti od svih oboljenja u dečjem uzrastu. Kao i ostala hronična oboljenja, KRD nastaje kao posledica neadekvatne zdravstvene svesti i prisustva loših navika, koje su ovom slučaju nepravilno održavanje oralne higijene i loše navike u ishrani. Njegovo prisustvo može dovesti do brojnih komplikacija kao što su poremećaj ishrane, sna, socijalizacije zbog bola, prevremeni gubitak zuba, pojave dentoalveolarnih infekcija, mogućnost oštećenja zametaka stalnih zuba ali i da utiče na opšte zdravlje deteta pojavom infekcija različitih sistema. Metod: Sprovedeno je istraživanje po tipu studije preseka uz korišćenje Radnog formulara, koji predstavlja modifikovani stomatološki karton Svetske zdravstvene organizacije, za procenu oralnog zdravlja kod dece (po površinama zuba). Roditelji pregledane dece su popunili Upitnik o zdravlju usta i zuba dece u Srbiji koji predstavlja modifikovani upitnik Svetske zdravstvene organizacije.
Rezultati: Uzorak iz cele Srbije je obuhvatilo 3676 deteta koja su obuhvatala sledeće uzrasne grupe: jaslena grupa (n=696), vrtićka (n=1238) i predškolska grupa (n=1742). Učestalost KRD kod dece u jaslenoj grupi iznosio je 13,4%, u vrtićkoj grupi 50,9% dok je kod predškolaca bio 80%. Nije uočena statistički značajna razlika u dužini dojenja kod dece sa i bez karijesa. Samo trećina (33,1%) od svih ispitanih roditelja je izjavilo da pere zube svom detetu; dok skoro trećina dece (24,8%) samo održava oralnu higijenu. Kod skoro polovine ispitanika održavanje oralne higijene se sprovodi jednom dnevno (43,8%). Polovina ispitanika (49,9%) je izjavilo da njihova deca redovno koriste pastu sa fluoridima prema preporuci stomatologa. Trećina ispitanika (38,1%) je izjavilo da je odlazilo kod stomatologa radi redovnih kontrolnih pregleda, dok je skoro polovina ispitanika (49,6%) tražilo pomoć stomatologa tek kada je bilo potrebno pružiti tretman. Zaključak: Ovim istraživanjem smo uočili potrebu za podizanjem nivoa znanja roditelja o načinima očuvanja oralnog zdravlja dece i značaju oralnog zdravlja. Neophodno je ukazati na pravilan način ishrane i postojanje loših navika, kao i važnost redovnih stomatoloških pregleda.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Karijes ranog detinjstva – kako stati na put problemu
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2884
ER -
@misc{
author = "Tajević, Jovana",
year = "2020",
abstract = "Uvod: Karijes ranog detinjstva (KRD) je značajan javno - zdravstveni problem jer obuhvata 621 milion dece širom sveta, čime predstavlja 12. po učestalosti od svih oboljenja u dečjem uzrastu. Kao i ostala hronična oboljenja, KRD nastaje kao posledica neadekvatne zdravstvene svesti i prisustva loših navika, koje su ovom slučaju nepravilno održavanje oralne higijene i loše navike u ishrani. Njegovo prisustvo može dovesti do brojnih komplikacija kao što su poremećaj ishrane, sna, socijalizacije zbog bola, prevremeni gubitak zuba, pojave dentoalveolarnih infekcija, mogućnost oštećenja zametaka stalnih zuba ali i da utiče na opšte zdravlje deteta pojavom infekcija različitih sistema. Metod: Sprovedeno je istraživanje po tipu studije preseka uz korišćenje Radnog formulara, koji predstavlja modifikovani stomatološki karton Svetske zdravstvene organizacije, za procenu oralnog zdravlja kod dece (po površinama zuba). Roditelji pregledane dece su popunili Upitnik o zdravlju usta i zuba dece u Srbiji koji predstavlja modifikovani upitnik Svetske zdravstvene organizacije.
Rezultati: Uzorak iz cele Srbije je obuhvatilo 3676 deteta koja su obuhvatala sledeće uzrasne grupe: jaslena grupa (n=696), vrtićka (n=1238) i predškolska grupa (n=1742). Učestalost KRD kod dece u jaslenoj grupi iznosio je 13,4%, u vrtićkoj grupi 50,9% dok je kod predškolaca bio 80%. Nije uočena statistički značajna razlika u dužini dojenja kod dece sa i bez karijesa. Samo trećina (33,1%) od svih ispitanih roditelja je izjavilo da pere zube svom detetu; dok skoro trećina dece (24,8%) samo održava oralnu higijenu. Kod skoro polovine ispitanika održavanje oralne higijene se sprovodi jednom dnevno (43,8%). Polovina ispitanika (49,9%) je izjavilo da njihova deca redovno koriste pastu sa fluoridima prema preporuci stomatologa. Trećina ispitanika (38,1%) je izjavilo da je odlazilo kod stomatologa radi redovnih kontrolnih pregleda, dok je skoro polovina ispitanika (49,6%) tražilo pomoć stomatologa tek kada je bilo potrebno pružiti tretman. Zaključak: Ovim istraživanjem smo uočili potrebu za podizanjem nivoa znanja roditelja o načinima očuvanja oralnog zdravlja dece i značaju oralnog zdravlja. Neophodno je ukazati na pravilan način ishrane i postojanje loših navika, kao i važnost redovnih stomatoloških pregleda.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Karijes ranog detinjstva – kako stati na put problemu",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2884"
}
Tajević, J.. (2020). Karijes ranog detinjstva – kako stati na put problemu.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2884
Tajević J. Karijes ranog detinjstva – kako stati na put problemu. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2884 .
Tajević, Jovana, "Karijes ranog detinjstva – kako stati na put problemu" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_2884 .
