Sufokativne asfiksije

Abstract

Asfiktične povrede - ugušenja (Asphyxia), su smrtne ili nesmrtne povrede koje nastaju zbog nasilnog poremećaja ili prekida funkcije disanja. Nasilna mehanička udušenja zapušenjem (Suffocatio): zapušenje nosa i usta (Occlusio nasi et oris), zapušenje grla i grkljana (Obturatio pharyngolaryngis), zapušenje dušnika i dušnica (Obturatio tracheobronchiorum), utopljenje (Submersio). Rad prezentuje koristeći izvore iz literature domaćih autora, kao i autora inostranih publikacija, podelu asfiksija,mehanizam nastanka, kliničko prepoznavanje, sa akcentom na sufokativnu usled učestalosti pojavljivanja. Sufokativne asfiksije predstavljaju vid udušenja koji se ostvaruje mehaničkim zapušenjem – zatvaranjem (Suffocatio) spoljašnjih disajnih otvora (nosa i usta) i daljih disajnih puteva. U zavisnosti od nivoa mehaničke prepreke, ova udušenja, mogu biti ostvarena zapušenjem nosa i usta, grla i grkljana, dušnika i dušnica, konačno i završnih i donjih disajnih puteva. Zapušenje nosa i usta. Ovaj način akutnog nasilnog mehaničkog udušenja nastaje istovremenim zatvaranjem otvora nosa i usta. Zatvaranje ovih otvora može biti ostvareno na tri načina. Ručno,sa idejom nasilne smrti i nasilno,tipa zadesnog udušenja kod novorođenčadi. Zapušenje ždrela i grkljana je nastaje nekim stranim, obično solitarnim, mekšim ili čvrštim predmetom. Po poreklu, ovaj vid udušenja uglavnom je zadesan. Česti su kod dece. Zapušenje dušnika i dušnica nastaje nekim čvrstim pojedinačnim ili višebrojnim predmetima (zrno pasulja, koštica voća, kliker, pesak). Međutim, nakon izvesnog vremena, dolazi do bubrenja biološkog materijala, što uz reaktivni otok sluznice, ima za posledicu skoro potpuno zatvaranje lumena disajnog puta, sa pojavom dramatičnih kliničkih simptoma. Utopljenje je nasilno mehaničko udušenje koje nastaje usled udisanja i prodora tečnosti u disajne puteve sa posledičnim zapušavanjem njihovih donjih i završnih delova. Svaki slučaj pronalaska leša u vodi zahteva odgovore na više pitanja, pitanje identiteta nađenog pokojnika, vremena, načina utapanja. Truli i saponifikovani leševi predstavljaju ozbiljan problem veštačenja. Uloga lekara veštaka kod slučajeva sufokativnih asfiksija jeste da utvrdi posojanje telesnih povreda i njihovo opisivanje, utvrdi vrstu povrede (klasifikacija) i oruđa kojim su nanete, da stručnu ocenu težine telesne povrede (kvalifikacija) i utvrdi način nanošenja i poreklo povređivanja (ѕades, ubistvo, samoubistvo).