Biofizičke osobine materijala za definitivno kanalno punjenje

Abstract

Endodontska terapija predstavlja kompleksnu terapijsku proceduru koja iziskuje pravilno postavljenu dijagnozu oboljenja, adekvatno analiziranje indikacija i pravilan izbor terapijske procedure. Endodontska terapija ima za cilj da oslobodi pacijenta od bolnih simptoma pulpititsa, spreči razvoj destruktivnih procesa tokom inflamacije pulpe i sledstvenu infekciju kanalnog prostora, ukloni infekciju iz kanala korena, čime se leči zapaljenska lezija u periapeksnom tkivu. Završni korak endodontskog tretmana predstavlja definitivno punjenje prethodno obrađenog kanala. Cilj opturacije kanala korena jeste sprečavanje ulaska, rasta i razmnožavanja mikoorganizama u kanalnom prostoru nakon mehaničke obrade kanala, bez obzira na to da li je tretman rađen da bi se uklonila vitalna pulpa, nekrotična i/ili inficirana pulpa ili prethodno punjnje kanala. Tehnike punjenja kanala sa gutaperkom i silerom se mogu podeliti na tehnike sa čvrstim jezgrom - poenom i tehnike sa razmekšalom gutaperkom. Materijali za punjenje kanala, mogu se podeliti u tri vrste: konusi, sileri (zaptivači-paste), kombinacija prethodna dva. Mnoštvo faktora određuje izbor materijala za definitivno punjnje kanala. Iako je osnovna potreba da se omogući kompletno punjenje obrađenog kanala, materijal takođe mora da bude biokompatibilan jer će često biti u dirtektnom kontaktu sa vitalnim tkivom periapeksa. Najznačajnije tehničke i fizičke karakteristike materijala za punjnje kanala su sposobnost adaptiranja prema obliku kanala, kontrola dužine punjnja, sigurnost, nerastvorljivost, uklanjanje i radiokontrastnost.