Oralni status pacijenata sa premalignim i malignim lezijama oralne sluzokože

Abstract

Uvod: Oralni karcinomi prema podacima SZO zauzimaju osmo mesto po učestalosti, sa stopom petogodišnjeg preživljavanja oko 50%. Najčešće se razvijaju na bazi potencijalno malignih oralnih lezija (POMD). Pored već poznatih faktora rizika poput pušenja cigareta, upotrebe alkohola i godina, u poslednje vreme pominje se i veza parodontopatije i oralnog karcinoma. Cilj rada: Utvrditi oralni status kod pacijenata sa POMD i oralnim skvamocelulalrnm karcinomom (OSCC). Materijal i metode: Ukupan broj od 41 ispitanika podeljen je na dve grupe: ispitanici sa POMD (N=19) i isptanici sa dijagnostikovanim OSCC (N=22). Anamnestički podaci su uneti u karton. Klinički pregled obuhvatio je inspekciju mekih i tvrdih tkiva usne duplje i klinički parodontološki pregled. Za statističku analizu korišćen je T test, Hi kvadrat test i Man Vitni Test. Rezultati: Pacijenti obe grupe bili su usklađeni spram godina starosti, distribucije polova i stepena obrazovanja. Nije bilo razlike među grupama prema galvnim faktorima rizika za nastanak OSCC – pušačkom statusu i konzumiranju alkohola. Dužina trajanja lezije u obe grupe bila je slična. Iako ne postoji statistički značajna razlika između kliničkih parodontoloških parametara, uočava se neznatno veći stepen destrukcije parodoncijuma – nivoa pripojnog epitela (NPE), kod ispitanika sa OSCC (NPE u POMD =3,48±1,36 mm, NPE u OSCC = 4,02±2,70; procenat mesta sa NPE preko 5mm u POMD grupi je 25,27±27,21 %, dok je u OSCC grupi 35,64±37,05%). . Zaključak: Ispitanici sa POMD i OSCC nisu se razlikovali spram poznatih faktora rizika za nastanak maligih oboljenja. Loše navike bile su široko rasprostranjene među ispitanicima. Iako statistički nesignifikantno, stepen destrukcije pardoncijuma pokazao se kao faktor koji bi mogao da napravi razliku među pomenutim grupama. Za potvrdu ovakvih tvrdnji, neophodna su istraživanja na većem broju ispitanika.