Retencija ispuna u restaurativnoj odontologiji

Abstract

Retencija ispuna podrazumeva da ispun stabilno stoji u ispreparisanom kavitetu tako da sile koje na njega deluju u različitim pravcima, u toku funkcije žvakanja, nisu u stanju da ga pomere ni u jednom pravcu. Vrste retencije možemo podeliti u četiri kategorije: makromehanička retencija, mikromehanička retencija, hemijska retencija i dopunske vrste retencija. Makromehanička retencija se odnosi na oblik preparisanog kaviteta, koji mora biti dizajniran tako da sprečava pomeranje ispuna. Ovaj vid retencije je od ključnog značaja prilikom postavljanja definitivnog ispuna od amalgama. Mikromehanička retencija je zasnovana na povećanju aktivne površine zubnih tkiva zahvaljujući formiranju mikrošupljina na njima. Postiže se zahvaljujući kondicioniranju površine zuba rastvorima različitih kiselina i aplikovanju dentin adhezivnih sistema pre postavljanja definitivnog kompozitnog ispuna. Hemijska retencija postiže se jonskom vezom karboksilnih grupa poliakrilne kiseline glas-jonomer cementa sa kalcijumovim jonima hidroksiapatita gleđi i dentina. Dopunske vrste retencije u vidu postavljanja kanalnih ili parapulnih kočića često se koriste kada postoji veći gubitak tvrdih zubnih tkiva.