Sredstva i tehnike irigacije u terapiji inficiranih kanala

Abstract

Kako bismo pravilno obradili kanal korena zuba, pored kvalitetne instrumentacije, neophodno je i irigirati kanal adekvatnim hemijskim sredstvima. Irigacija je posebno važna kod povijenih kanala, kanala sa istmusima, lateralnim i inficiranim kanalima. Prodor bakterija u pulpu dovodi do njene nekroze i gangrene i posledično do inficiranog kanalnog sistema. Prvenstveno su su to aerobni ili fakultativno anaerobni organizmi, a kasnije i striktno anaerobni. Najuporniji i najteži za uklanjanje su Candida albicans i Enterococcus faecalis. Sredstva koja ćemo koristiti za irigaciju su mnogobrojna, ali nijedno ne ispunjava sve uslove savršenog irigansa, pa se ona moraju kombinovati. Najčešće korišćeno sredstvo je natrijum-hipohlorit. Njega kombinujemo sa EDTA ili limunskom kiselinom kako bismo dopunili efekat razlaganja dentina. Kada kombinujemo sredstva, veoma je bitno da između njih kanal isperemo fiziološkim rastvorom kako ne bi došlo do međusobnih reakcija. Poslednje sredstvo koje koristimo za irigaciju pre sušenja kanala i opturacije je uvek fiziološki rastvor, ili u nekim slučajevima alkohol. Tehnika koja se najčešće koristi je konvencionalna tehnika iglom i špricem. Iako se pokazalo da je njen efekat manji u apikalnoj trećini, ova tehnika je najjednostavnija, najpristupačnija, a ima i zadovoljavajuć efekat. Tehnika negativnim pritiskom nema adekvatnu irigaciju lateralnih kanala, ali ima značajno bolju irigaciju cele dužine kanala, uz sprečavanje prebacivanja irigansa i detritusa preko apeksnog foramena. Ultrazvučna i zvučna tehnika smatraju se veoma efikasnim za uklanjanje razmaznog sloja i sazdržaja iz lateralnih kanala, posebno kod povijenih i teško dostupnih kanala. SAF tehnika se pokazala kao najbolja za povijene i ovalne kanale, jer ima instrumente koji su elastični i prilagođavaju se obliku kanala u sve tri dimenzije, dok ga istovremeno irigiraju i čiste.