Optička svojstva kompozitnih materijala

Abstract

Optička svojstva zubnih tkiva (gleđi i dentina) i kompozitnih materijala su kompleksna i obuhvataju boju (nijansu, svetlinu i zasićenost), transparenciju, opalescenciju i fluorescenciju. Boja predstavlja dominantan parametar dentalne estetike i pošto zavisi od mnogo faktora (subjektivnog doživljaja kvaliteta svetlosti, izvora svetlosti (prirodno/veštačko), prirode posmatranog tela (oblik, površinski reljef) i okruženja (boja opreme, unutrašnji dekor ordinacije, odeća, ten, šminka pacijenta) koji su konfliktni vizuelni stimulusi i otežavaju određivanje boje zuba. Zbog toga se koriste različita pomoćna sredstva (konvencionalna/instrumentalna) koja olakšavaju preciznije određivanje boje zuba. Optička svojstva kompozitnih materijala zavise od njihovog sastava (smola, punioc, lepak…), a boja kompozitne nadoknade zavisiće i od polimerizacione kontrakcije materijala, primenjene tehnike slaganja kompozita i njegove završne obrade (poliranja). Dentalni kompozitni materijali odlikuju se izvanrednim estetskim svojstvima iako se strukturalno znatno razlikuju od zubnih tkiva. Da bi estetska svojstva kompozitne nadoknade bila zadovoljavajuća, njena optička svojstva se moraju slagati sa optičkim svojstvima zubnih tkiva koje kompozitni materijal zamenjuje.