Agresivni parodontitisi predstavljaju grupu brzo napredujućih parodontalnih bolesti koje karakteriše manifestacija u ranoj životnoj dobi i tendencija javljanja unutar porodica. Javljaju se u lokalizovanoj i generalizovanoj kliničkoj formi. Prema aktuelnoj klasifikaciji one ne postoje kao zaseban klinički entitet već su parodontitisi podeljeni na tri kliničke forme nekrotizirajući parodontitis, parodontitis i parodontitis kao manifestacija sistemskih bolesti. Etiološki faktori AgP kojima se pridaje pažnja jesu Aggregatibacter actinomycetemcomitans, neadekvatan imunološki odgovor domaćina, genetička predispozicija i pušenje. Etiopatogenetski mehanizam je složen i ogleda se u interakciji mikroorganizama dentalnog biofilma i odbrane domaćina. Oštećenje potpornog aparata zuba nastaje kao rezultat direktnog dejstva bakterija, dejstvom njihovih produkata i imunološkog odgovora na njihovo prisustvo. Dinamika destrukcije kosti kod ovih formi je ubrzana. Zavisno od stepena zapaljenja javljaju se... klinički znaci parodontitisa. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i pomoćnih dijagnostičkih metoda. Odsustvo sistemskih bolesti, rapidan gubitak parodontalnih tkiva, javljanje bolesti unutar porodice, nepodudarnost između stepena oštećenja tkiva i depozita biofilma ukazuju na agresivni parodontitis. Terapija se ne razlikuje od terapije ostalih formi ali je cilj drugačiji - očuvanje što većeg broja preostalih zuba u što dužem vremenskom intervalu. Veliku ulogu u postizanju uspeha terapije ima pacijent zbog čega je neophodno uspostaviti adekvatnu saradnju.
TY - THES
AU - Lekić, Katarina
PY - 2021
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3066
AB - Agresivni parodontitisi predstavljaju grupu brzo napredujućih parodontalnih bolesti koje karakteriše manifestacija u ranoj životnoj dobi i tendencija javljanja unutar porodica. Javljaju se u lokalizovanoj i generalizovanoj kliničkoj formi. Prema aktuelnoj klasifikaciji one ne postoje kao zaseban klinički entitet već su parodontitisi podeljeni na tri kliničke forme nekrotizirajući parodontitis, parodontitis i parodontitis kao manifestacija sistemskih bolesti. Etiološki faktori AgP kojima se pridaje pažnja jesu Aggregatibacter actinomycetemcomitans, neadekvatan imunološki odgovor domaćina, genetička predispozicija i pušenje. Etiopatogenetski mehanizam je složen i ogleda se u interakciji mikroorganizama dentalnog biofilma i odbrane domaćina. Oštećenje potpornog aparata zuba nastaje kao rezultat direktnog dejstva bakterija, dejstvom njihovih produkata i imunološkog odgovora na njihovo prisustvo. Dinamika destrukcije kosti kod ovih formi je ubrzana. Zavisno od stepena zapaljenja javljaju se klinički znaci parodontitisa. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i pomoćnih dijagnostičkih metoda. Odsustvo sistemskih bolesti, rapidan gubitak parodontalnih tkiva, javljanje bolesti unutar porodice, nepodudarnost između stepena oštećenja tkiva i depozita biofilma ukazuju na agresivni parodontitis. Terapija se ne razlikuje od terapije ostalih formi ali je cilj drugačiji - očuvanje što većeg broja preostalih zuba u što dužem vremenskom intervalu. Veliku ulogu u postizanju uspeha terapije ima pacijent zbog čega je neophodno uspostaviti adekvatnu saradnju.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Agresivni parodontitisi
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3066
ER -
@misc{
author = "Lekić, Katarina",
year = "2021",
abstract = "Agresivni parodontitisi predstavljaju grupu brzo napredujućih parodontalnih bolesti koje karakteriše manifestacija u ranoj životnoj dobi i tendencija javljanja unutar porodica. Javljaju se u lokalizovanoj i generalizovanoj kliničkoj formi. Prema aktuelnoj klasifikaciji one ne postoje kao zaseban klinički entitet već su parodontitisi podeljeni na tri kliničke forme nekrotizirajući parodontitis, parodontitis i parodontitis kao manifestacija sistemskih bolesti. Etiološki faktori AgP kojima se pridaje pažnja jesu Aggregatibacter actinomycetemcomitans, neadekvatan imunološki odgovor domaćina, genetička predispozicija i pušenje. Etiopatogenetski mehanizam je složen i ogleda se u interakciji mikroorganizama dentalnog biofilma i odbrane domaćina. Oštećenje potpornog aparata zuba nastaje kao rezultat direktnog dejstva bakterija, dejstvom njihovih produkata i imunološkog odgovora na njihovo prisustvo. Dinamika destrukcije kosti kod ovih formi je ubrzana. Zavisno od stepena zapaljenja javljaju se klinički znaci parodontitisa. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i pomoćnih dijagnostičkih metoda. Odsustvo sistemskih bolesti, rapidan gubitak parodontalnih tkiva, javljanje bolesti unutar porodice, nepodudarnost između stepena oštećenja tkiva i depozita biofilma ukazuju na agresivni parodontitis. Terapija se ne razlikuje od terapije ostalih formi ali je cilj drugačiji - očuvanje što većeg broja preostalih zuba u što dužem vremenskom intervalu. Veliku ulogu u postizanju uspeha terapije ima pacijent zbog čega je neophodno uspostaviti adekvatnu saradnju.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Agresivni parodontitisi",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3066"
}
Lekić, K.. (2021). Agresivni parodontitisi.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3066
Lekić K. Agresivni parodontitisi. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3066 .
