Ishrana i oralno zdravlje

Abstract

Svrha rada je da ukaže na značaj ishrane kao odrednice oralnog zdravlja. Pravilna ishrana je jedan od osnovnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi i ona se ogleda u optimalnom dnevnom unosu raznovrsnih hranljivih materija u preporučenim količinama, pripremljenih na odgovarajući način u cilju obezbeđivanja gradivnih, energetskih i protektivnih potreba organizma. Ugljeni hidrati koji su veoma zastupljeni u ljudskoj ishrani su etiološki faktor za nastanak karijesa zato što ih kariogene bakterije lako fermentuju. Od svih šećera u ishrani najkariogenija je saharoza. Svetska zdravstvena organizacija, preporučuje da se smanji unos ugljenih hidrata na ispod 10% dnevnih potreba organizma ili da se zamene veštačkim zaslađivačima u najzastupljenijim namirnicama koje se koriste u ishrani. Kod oboljenja usne duplje kao što su karijes, erozije zuba i parodontalne bolesti ishrana prestavlja jedan od glavnih etioloških faktora. Bolesti usne duplje koje su izazane ishranom utiču i na psihičko zdravlje bolesnika. Kod trudnoće i laktacije gde se povećavaju nutritivne potrebe ishrana je od esencijalne važnosti za razvoj primarne i sekundarne denticije. Kod specifičnih bolesti kao sto je dijabetes unos šećera mora biti strogo kontrolisan. Primena fluorida u prevenciji karijesa zauzima značajno mesto zbog njegove sposobnosti da ojača gleđ zuba tako što gradi fluoroapatit. Oni se mogu dodati u vodu za piće, mleko i so. Što se tiče navika u ishrani stanovništva Srbije utvrđeno je da 83,8 % odraslog stanovništva svakodnevno doručkuje, a mleko i mlečne proizvode redovno konzumira 41,8%, beli hleb 86,2%, ribu 33,3%, voće 39,4%, a povrće 50,2 %.