Preciznost digitalnih i konvencionalnih metoda otiskivanja zubnih nizova

Abstract

Uvod: Otiskivanje zubnih nizova i izrada modela za analizu je prva faza dijagnostičkog postupka u ortopediji vilica, od izuzetne važnosti za planiranje terapije. Pored konvencionalnih, dostupne su i digitalne metode otiskivanja u vidu ekstraoralnog i intraoralnog skeniranja koje olakšavaju i ubrzavaju postupak i omogućavaju kompjutersku analizu modela, ali se postavlja pitanje njihove preciznosti. Cilj rada: Ispitati preciznost modela dobijenih konvencionalnim i digitalnim metodama otiskivanja zuba. Materijal i metode: U svrhu istraživanja nasumično je izabrano 12 odštampanih modela gornjih i donjih vilica sa različitim vrstama ortodonstskih anomalija, koji su predstavljali referentne pacijente. Svi modeli su otisnuti alginatom u standardnoj kašici i skenirani instraoralnim i ekstraoralnim skenerom. Na osnovu otisaka su izliveni modeli od tvrdog gipsa, a skeniranjem su dobijeni digitalni modeli za analizu, na kojima su vršena merenja sagitalnih (rastojanja između odgovarajućih tačaka na prvim molarima i centralnim sekutićima u sva četiri kvadranta) i horizontalnih (prednja i zadnja širina vilica) parametara. Merenja su vršena lenjirom i šestarom na referentnim i gipsanim modelima, dok su digitalni modeli premeravani u OnyxCeph softverskom programu na kompjuteru, a zatim su rezultati upoređeni sa merama referentnih modela. Rezultati: Rezultati merenja dobijenih na gipsanim modelima nisu odstupali od referentnih vrednosti ni u jednom od premerenih parametra. Statistički značajna razlika uočena je pri merenju digitalnih modela dobijenih intraoralnim skenerom za dva parametra. U odnosu na referentni model vrednosti za zadnju širinu donje i gornje vilice i rastojanja između zuba 31 i 36 bila su umanjena,-0,27mm, p=0,025, 0,32mm, p=0,046 i -0,42mm, p=0,001, redom. Vrednosti parametara digitalnih modela dobijenih ekstraoralnim skeniranjem značajno su bila manja samo za jedan od premerenih parametara, rastojanja između zuba 31 i 36 (-0,37mm, p=0,001) u odnosu na referentni model. Zaključak: Modeli dobijeni digitalnim i konvencionalnim metodama otiskivanja zuba dovoljno su precizni za analizu modela u ortopediji vilica.