Frakture korena zuba - dijagnostika i terapija

Abstract

Frakture korena zuba nije lako dijagnostikovati, zbog toga je neophodno pridržavati se protokola kod pacijenata sa povredama u predelu maksilofacijalne regije, počevši od anamneze, kliničkog pregleda do primene pomoćnih dijagnostičkih metoda. Po postavljanju pravilne dijagnoze potrebno je odrediti plan terapije, a on se razlikuje u zavisnosti od slučaja. Cilj terapije je vraćanje zuba u funkciju, a to se može postići na više načina. Kod nekomplikovanih krunično-korenskih fraktura teži se očuvanju vitaliteta pulpe, što se kod suprakoštanih fraktura postiže adekvatnom restauracijom defekta, a kod infrakoštanih fraktura je prethodno potrebno obezbediti uslove za adekvatnu konzervativnu ili protetsku rehabilitaciju produženjem kliničke krune zuba, ortodontskim ili hirurškim izvlačenjem zuba. Kod komplikovanih krunično-korenskih fraktura vraćanje zuba u funkciju se postiže adekvatnom endodontskom terapijom (direktno prekrivanje puple, jednoseansna endodontska terapija, višeseansna endodontska terapija) i adekvatnom konzervativnom ili protetskom rehabilitacijom, što se može omogućiti primenom terapijskih postupaka produženja kliničke krune, ortodontskog ili hirurškog izvlačenja zuba. Kod itra-alveolarnih fraktura korena (u apikalnoj i srednoj trećini korena) funkcija zuba se vraća srastanjem polomljenih fragmenata, što se ostvaruje adekvatnom repozicijom i imobilizacijom, a u određenim slučajevima iziskuje i primenu ednodontske terapije. Kod fraktura u gingivalnoj trećini korena navedenim terapijskim metodama najčešće nije moguće postići željene rezultate, pa se ove povrede najčešće zbrinjavaju istim metodama kao i komplikovane krunično-korenske frakture. Praćenje uspeha terapije sprovodi se na redovnim kontrolnim pregledima, kliničkim i radiološkim praćenjem.