Hirurška korekcija mandibularnog prognatizma

Abstract

Mandibularni prognatizam kao jedan od najučestalijih urođenih deformiteta lica i vilica otpočinje svoju manifestaciju u periodu rasta u razvoja vilica odnosno u okviru adolescentnog perioda. Vrlo je značajno na vreme dijagnostifikovati problematiku i otpočeti sa adekvatnom ortodontskom terapijom dok se ne završi rast i razvoj vilica. Ortodontskom terapijom je moguće ublažiti postojeći deformitet, ponekad i u estetski dovoljno prihvatljivoj meri da se pacijenti ne podvrgavaju hirurškoj terapiji po završetku rasta. Psihološki aspekt pacijenata sa mandibularnim prognatizmom je umnogome ugrožen, prvenstveno zbog karakterističnog izgleda lica koje samom pacijentu, a i okolini ostavlja osećaj neprijatnosti. To je ujedno i najčešći motiv za podvrgavanje ovako kompleksnom hirurškom zahvatu. Izbor hirurške metode se vrši shodno indikacijama, kliničkoj analizi deformiteta, preciznom planiranju i predviđanju mogućih rezultata operacije. Hirurške intervencije koje se primenjuju u cilju korekcije mandibularnog prognatizma su: hirurško pomeranje mandibule unazad, hirurško pomeranje maksile napred, hirurško pomeranje maksile napred uz istovremenu rotaciju naniže, istovremene bimaksilarne repozicije koje podrazumevaju izvlačenje i/ili rotaciju maksile uz istovremeno pomeranje segmenata mandibule unazad. Literaturni podaci o stabilnosti rezultata postignutih ortognatskom hirurgijom dosta su kontroverzni zbog različitih i nekonzistentnih uzoraka u pojedinim studijama, korišćenja raznih metoda fiksacije koštanih fragmenata i različitih observacionih perioda. Najčešće komplikacije koje prate ortognatske hirurške intervencije su: povrede nerava, nekontrolisano krvarenje iz operativnog polja, infekcije i poremećaji u položaju zglobnih komponenata i funkciji donjoviličnih zglobova.