Etiologija i dijagnoza otvorenog zagrižaja

Abstract

Otvoren zagrižaj predstavlja nepravilnost vertikalnog pravca kod koje u centralnoj okluziji nema kontakta između grupa zuba antagonista. Može se manifestovati kao anteriorno i posteriorno otvoren zagrižaj, u zavisnosti od toga između kojih zuba antagonista ne postoji kontakt. Otvoreni zagrižaji se mogu podeliti na skeletne i dentoalveolarne. Etiološki faktori koji dovode do pojave otvorenog zagrižaja mogu biti opšti i lokalni. Najčešće je otvoren zagrižaj posledica dejstva više udruženih etioloških faktora. Od opštih faktora izdvaja se nasleđe, dok su lokalni etiološki faktori brojniji i češći. Tu se mogu ubrojati: položaj, morfologija i veličina jezika, tiskanje jezika, sisanje palca, infantilno gutanje, disanje na usta, opstrukcija disajnih puteva, loše navike, rahitis, terapeutski otvoren zagrižaj, trauma i ankiloza zuba. Diferencijalna dijagnoza različitih tipova otvorenih zagrižaja je moguća na osnovu sveobuhvatne analize, uz pomoć anamneze, kliničkog pregleda, analize modela i telerendgenskog snimka, kao i funkcionalne analize. Samo uz pomoć pravilne dijagnoze moguće je sprovesti adekvatnu ortodontsku ili ortodontsko-hiruršku terapiju.