Izbor koncepta okluzije u fiksnoj protetici

Abstract

U savremenoj stomatološkoj teoriji i praksi pod okluzijom se podrazumeva kontaktni odnos zuba gornje i donje vilice pod kontrolom centralnog i perifernog nervnog sistema. Problem sa kojim se suočava savremena stomatologija evidentan je kada u ordinaciju dođe pacijent sa znacima i simptomima patoloske okluzije. Stomatologu se imperativno nameće pitanje: koje su granice normalnog kada je u pitanju okluzija, s obzirom na to da granica izmedu fizioloske i patološke okluzije nijc uvek jasna. Fiziološki optimalna i stabilna okluzija definiše se kao okluzija koja obezbeđuje normalno i efikasno odvijanje vitalnih funkcija stomatognarnog sistema (žvakanje, gutanje, govor i disanje), bez simptoma bola, nelagodnosti i oštećenja stomatognatnih struktura. Pravilno i korektno određivanje međuviličnih odnosa je dobar put ka postizanju harmoničnih okluzalnih odnosa i očuvanju dugotrajnosti nadoknada koje se implantiraju u ustima pacijenta.