Hemostatici u oralnoj hirurgiji

Abstract

Krvarenje u toku hirurških intervencija može biti problematično za pacijenata ali i za hirurga, te ukoliko se ne kontroliše dovodi do ozbiljnih posledica. Takođe može kompromitovati vidljivost i samo izvođenje procedure. Izvor krvarenja može biti iz kosti ili mekih tkiva i klasifikuje se kao arterijsko, vensko ili kapilarno u zavisnosti od zahvaćenog krvnog suda. U velikim oralnim i maksilofacijalnim hirurškim intervencijama se za kontrolu krvarenja iz malih ili velikih krvnih sudova koriste elektrokauterizacija i ligature krvnog suda. Ipak, kada je prisutno generalizovano krvarenje, upotreba elektrohirurških instrumenata može oštetiti zube ili nerve te se koriste lokalni hemostatici. Oni obezbeđuju kontrolu spoljašnjeg krvarenja pojačanjem ili ubrzavanjem prirodnih procesa koagulacije, brojnim fizičkim reakcijama između agensa i krvi ili čak mehaničkim putem. Lokalni hemostatici su takođe veoma korisni u kontroli krvarenja tokom oralnohirurških procedura kod pacijenata sa kongenitalnim ili stečenim hemoragijskim poremećajima, kao i kod pacijenata koji su na antitrombotskoj terapiji lekovima njihove sistemske bolesti.