Sudskomedicinska ekspertiza u krivičnom postupku

Abstract

Sudskomedicinska ekspertiza predstavlja kompleksan proces koji se sastoji od korišćenja znanja i iskustava u sferi medicine radi pravilnog utvrdjivanja medicinskih činjenica od značaja za krivični postupak. Veštačenje zahteva organ koji vodi postupak, a sudskomedicinski veštak sprovodi zahtevano veštačenje. Veštak treba da poseduje potrebno stručno znanje u sferi medicine i da ispuni uslove i vidu poslovne sposobnosti i pravne podobnosti. Ponekad sam lekar nije dovoljan za dato veštačenje pa organ postupka može angažovati i dodatne lekare veštake ili sam proces veštačenja prepustiti stručnoj ustanovi koja proizvoljno odredjuje broj veštaka. Predmeti veštačenja mogu biti raznoliki: čovek (bilo kao živa osoba ili umrla osoba) ili tragovi humanog porekla, povredna orudja i oružja, medicinska dokumentacija i spisi, a veštačenje u vezi sa medicinskom etikom i deontologijom nije redak slučaj. Vreme i mesto veštačenja je odredjeno od strane organa postupka, a saopštenje veštačenja može biti u usmenoj i pisanoj formi. Kvalifikacija telesnih povreda predstavlja stručnu ocenu težine povrede na osnovu stepena oštećenja zdravlja koje je ona prouzrokovala. Kako bi veštak dao adekvatnu stručnu ocenu težine telesne povrede, treba da poznaje osnovna načela veštačenja i odredbe Zakona o krivičnom postupku. Zakonskim odredbama predvidjena je podela na teške i lake telesne povrede i svaki drugi izraz je pravno neprihvatljiv jer ne postoji u Krivičnom zakonu. Medicinski kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda su: opasnost po život (može biti neposredna, posredna ili apstraktna), uništenje ili teško i trajno oštećenje nekog važnog dela tela ili važnog organa, trajna nesposobnost za rad, teško i trajno oštećenje zdravlja i unakaženost. Laka i teška telesna povreda mogu obe biti „obične“ i „kvalifikovane“. Granična telesna povreda postoji kao pojam radi objektivne ocene povrede i ne postoji u pravnom pogledu. Samo veštačenje je završeno kada je lekar veštak dao gotovo i potpuno mišljenje oslobodjeno spoljašnjih uticaja i kada je etički i moralno kompletno i ispravno i samo kao takvo može biti relevantan dokaz u sudskomedicinskom postupku.