Gljivične infekcije usne duplje

Abstract

Pojava virusa humane inmunodeficijencije i povećanje broja imunokompromitovanih osoba u zajednici uz moderne terapijske procedure (primena antibiotika širokog spektra, imunosupresiva, kortikosteroidai citotoksičnih agenasa) rezultirale su ponovnim povećanjem oportunističkih infekcija, uključujući oralne kandidijaze. Ona se klasično prezentuje kao bela lezija ili sor i najčešće se jednostavno dijagnostikuje i leči. Pored toga, manji broj ovih lezija pojavljuje se u novim oblicima kao eritematozna kandidijaza, koja može da zbunjuje i da komplikuje lečenje. Pored toga, u porastu su, posebno kod imunokompromitovanih, redje gljivične infekcije koje mogu imati i oralne manifestacije kao što su aktinomikoza, blastomikoza, kokcidioidomikoza, kriptokokoza, fuzarioza, geotrihoza, histoplazmoza, mukormikoza, parakokcidioidomikoza, penicilioza i sporotrihoza. Pored dostupnosti više efikasnih antimikotika za lečenje oralne kandidijaze, neuspeh terapije nije redak zbog jedinstvene sredine usne duplje, gde ispirajući efekat pljuvačke i njena uloga i učešće oralne muskuature u čišćenju usne duplje, imaju za posledicu smanjenje koncentracije leka do subterapeutskih nivoa. Lekom prvog izbora smatrani su polienski antigljivični lekovi, nistatin i amfotericin B, ali je primećena retka pojava rezistencije na ove lekove. Ovaj problem je delimično prevazidjen uvodjenjem triazolnih agenasa za koje se prvobitno činilo da su veoma efikasni, medjutim u skorije vreme je zapaženo zabrinjavajuće povećanje organizama rezistentnim na ove medikamente.