Metode otiskivanja u implantologiji

Abstract

Implantologija je grana stomatologije koja objedinjuje znanja iz područja oralne hirurgije, parodontologije i stomatološke protetike. Pruža rešenja za sve oblike krezubosti (nedostatak jednog ili više zuba, potpuna bezubost, nezadovoljstvo pacijenta klasičnom zubnom protezom). Radovi na implantatima zahtevaju posebnu preciznost koja omogućava pasivno naleganje protetske konstrukcije na implantat bez napetosti. Svaka nepreciznost i posledična napetost konstrukcije pokazaće štetne efekte na postignutu oseointegraciju što može da rezultuje gubitkom implantata, popuštanjem ili lomom zavrtnja, odnosno nekog od elemenata suprastrukture na implantatu pa upravo iz tog razloga nisu prihvatljive uobičajene tehnike otiskivanja. Otiskivanje u implanto-protetici moguće je sprovesti konvencionalnim i digitalnim otisnim postupcima. Kod konvencionalnih metoda najčešće se primenjuje otisak zatvorenom ili otvorenom kašikom. I jedan i drugi postupak ima svoje prednosti i nedostatke pa se zavisno od situacije i mogućnosti odlučujemo za prihvatljiviju metodu. Digitalno otiskivanje vrši se intraoralnim dentalnim skenerima. Njihove prednosti su brzina, efikasnost, sposobnost čuvanja snimljenih podataka na neodređeno vreme kao i prenos digitalne slike između ordinacije i laboratorije. Samo otiskivanje ugodnije je za pacijenta pa se smanjuje mogućnost nastanka grešaka zbog znatne eliminacije ljudskog faktora. Izvođenje konvencionalnih otisaka više problema stvara studentima i neiskusnim kliničarima, dok se iskusni doktori dentalne medicine podjednako opredeljuju za obe tehnike otiskivanja.