Hirurški šavovi u parodontalnoj i plastičnoj mukogingivalnoj hirurgiji

Abstract

Na dobro zarastanje utiču dobra prokrvljenost tkiva i bakterijska kontaminacija. Ovo zahteva da se zarastanje odvija u zatvorenim, za mikroorganizme teško pristupačnim uslovima, što se postiže primarnim zarastanjem rane. Primarno zarastanje se postiže šivenjem, a izbor šavova i tehnika šivenja je od presudnog značaja za zarastanje hiruške rane. Za hiruško šivenje neophodan je materijal za šivenje, hiruška igla i instrumenti za šivenje. Kao materijal za šivenje se koriste konci, čije osnovne klasifikacije predstavljaju podelu na resorptivne i neresoptivne i prirodne i veštačke. U parodontalnoj mikrohirurgiji se najčešće koristi igla koja opisuje 3/8 kruga jer osigurava optimalne rezultate. Pored igala, za šivenje su još neophodni i držači tkiva kojima se režanj pažljivo i precizno pridržava, iglodržač i hiruške makaze. Na kraju postavljanja šava mora se vezati hirurški čvor, tako da se formira siguran čvor koji može održati poziciju šava. Pojedinačni šav je najčešće korišćen šav u parodontalnoj hirurgiji. Koristi se za zatvaranje hiruške rane kod pravolinijskih incizija i kada režnjevi nisu pod tenzijom, a postoje dva oblika ovog šava, standardni pojedinačni šav i šav oblika osmice. Madrac šav predstavlja varijaciju isprekidanog šava. Njegovo korišćenje je indikovano u regijama sa debljom i fibroznom gingivom, gde postoje široki interdentalni prostori i gde je neophodna dobra interdentalna fiksacija režnjeva. Madrac šav može biti: horizontalni, vertikalni, ukršteni. Indikacija za korišćenje klasičnog kontinuiranog šava je istovremeno zatvaranje vestibularnog i oralnog režnja u predelu veće hirurške bezube regije. Konci se uklanjaju nakon 7-10 dana, kada rana postigne dovoljnu otpornost na tenziju. Precizno i stabilno šivenje je od presudnog značaja za adekvatno zarastanje tokom parodontoloških i implantoloških hirurških intervencija.