| dc.description.abstract | Dentofacijalni deformiteti predstavljaju disharmoniju donje i gornje vilice. Mogu biti urođeni i stečeni. Podela deformiteta zasnovana je na hirurškom postupku kojim će se korigovati. Stoga razlikujemo izolovane deformitete - monomaksilarne, gde se hirurška korekcija vrši samo u okviru jedne vilice (gornje ili donje) i bimaksilarne deformitete, gde se vrši u okviru obe vilice. U deformitete donje vilice se ubrajaju: mandibularni pognatizam, protruzija mandibularnih inciziva, mandibularni retrognatizam, mikrogenija i mandibularna asimetrija. Plan i sprovođenje tretmana vrše ortodont i hirurg. Pre hirurške korekcije neophodno je sprovesti ortodontsku pripremu pacijenta, koja se nastavlja i nakon sprovedene operacije. U svrhu planiranja i hirurške, a i ortodontske terapije, pored anamneze i kliničkog pregleda, od velikog značaja su i rendgen snimci (profilni, ortopantomogram), studijski modeli, kao i fotografije pacijenta. Na osnovu ovoga se mogu izračunati određeni parametri i predvideti tok buduće hirurške korekcije. Hirurške metode za korekciju deformiteta donje vilice koje se koriste su: osteotomija ugla i uzlazne grane (metode po Obwegesser-u, Obwegesser- Dal Pont-u i Hunsuck-Epker), vertikalna osteotomija ramusa (subsigmoidna), osteotomija tela mandibule (Dingman), invertovana "L" osteotomija mandibule, subapikalna osteotomija (Kole), anteriorna mandibulektomija (klizajuće stepenaste osteotomije u predelu brade). Najčešće korišćena metoda za korekciju deformiteta donje vilice na našim prostorima je po Obwegesser – Dal Pont-u. | sr |
