Traumatska okluzija predstavlja prevremeni kontakt između pojedinih zuba ili pak grupe zuba antagonista. Ona onemogućava harmonično sklapanje vilica prilikom različitih položaja i kretnji mandibule. Može biti posledica direktnih uzroka koji se tiču zuba i zubnih lukova, ili indirektnih uzročnika koji podrazumevaju faktore iz okoline. Ukoliko nije prisutna inflamacija, koštano tkivo će se postepeno i ravnomerno resorbovati uz formiranje suprakoštanih parodontalnih džepova. Međutim, ako je traumatska okluzija udružena sa inflamacijom doći će do vertikalne resorpcije koštanog tkiva i nastanka infrakoštanih parodontalnih džepova. To je svakako posledica promene pravca pružanja periodontalnih vlakana i širenja inflamacije direktno iz gingive u periodoncijum. Traumatska okluzija uzrokuje subjektivne simptome kod pacijenta, pre svega tup bol koji zrači duboko u vilicu. Kliničkim pregledom mogu se uočiti fasete, zadebljala ivica gingive, povećano labavljenje, kao i migriranje zuba. Promene se ...mogu uočiti i na rendgenografskim snimcima. Međutim, samo pomoću snimka ne možemo da postavimo dijagnozu traumatske okluzije, već možemo posumnjati na nju. Postoje brojne direktne i indirektne metode, od kojih se u kliničkoj praksi najčešće primenjuje direktna metoda za dijagnozu traumatske okluzije pomoću artikulacionog papira. Nakon postavljanja dijagnoze pristupa se terapijskim procedurama, koje obuhvataju koronoplastiku, protetske, restaurativne, ortodontske i hirurške mere. Selektivno brušenje se naješće primenjuje.
TY - THES
AU - Sušić, Katarina
PY - 2018
UR - https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1024345742
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/806
AB - Traumatska okluzija predstavlja prevremeni kontakt između pojedinih zuba ili pak grupe zuba antagonista. Ona onemogućava harmonično sklapanje vilica prilikom različitih položaja i kretnji mandibule. Može biti posledica direktnih uzroka koji se tiču zuba i zubnih lukova, ili indirektnih uzročnika koji podrazumevaju faktore iz okoline. Ukoliko nije prisutna inflamacija, koštano tkivo će se postepeno i ravnomerno resorbovati uz formiranje suprakoštanih parodontalnih džepova. Međutim, ako je traumatska okluzija udružena sa inflamacijom doći će do vertikalne resorpcije koštanog tkiva i nastanka infrakoštanih parodontalnih džepova. To je svakako posledica promene pravca pružanja periodontalnih vlakana i širenja inflamacije direktno iz gingive u periodoncijum. Traumatska okluzija uzrokuje subjektivne simptome kod pacijenta, pre svega tup bol koji zrači duboko u vilicu. Kliničkim pregledom mogu se uočiti fasete, zadebljala ivica gingive, povećano labavljenje, kao i migriranje zuba. Promene se mogu uočiti i na rendgenografskim snimcima. Međutim, samo pomoću snimka ne možemo da postavimo dijagnozu traumatske okluzije, već možemo posumnjati na nju. Postoje brojne direktne i indirektne metode, od kojih se u kliničkoj praksi najčešće primenjuje direktna metoda za dijagnozu traumatske okluzije pomoću artikulacionog papira. Nakon postavljanja dijagnoze pristupa se terapijskim procedurama, koje obuhvataju koronoplastiku, protetske, restaurativne, ortodontske i hirurške mere. Selektivno brušenje se naješće primenjuje.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Traumatska okluzija
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_806
ER -
@misc{
author = "Sušić, Katarina",
year = "2018",
abstract = "Traumatska okluzija predstavlja prevremeni kontakt između pojedinih zuba ili pak grupe zuba antagonista. Ona onemogućava harmonično sklapanje vilica prilikom različitih položaja i kretnji mandibule. Može biti posledica direktnih uzroka koji se tiču zuba i zubnih lukova, ili indirektnih uzročnika koji podrazumevaju faktore iz okoline. Ukoliko nije prisutna inflamacija, koštano tkivo će se postepeno i ravnomerno resorbovati uz formiranje suprakoštanih parodontalnih džepova. Međutim, ako je traumatska okluzija udružena sa inflamacijom doći će do vertikalne resorpcije koštanog tkiva i nastanka infrakoštanih parodontalnih džepova. To je svakako posledica promene pravca pružanja periodontalnih vlakana i širenja inflamacije direktno iz gingive u periodoncijum. Traumatska okluzija uzrokuje subjektivne simptome kod pacijenta, pre svega tup bol koji zrači duboko u vilicu. Kliničkim pregledom mogu se uočiti fasete, zadebljala ivica gingive, povećano labavljenje, kao i migriranje zuba. Promene se mogu uočiti i na rendgenografskim snimcima. Međutim, samo pomoću snimka ne možemo da postavimo dijagnozu traumatske okluzije, već možemo posumnjati na nju. Postoje brojne direktne i indirektne metode, od kojih se u kliničkoj praksi najčešće primenjuje direktna metoda za dijagnozu traumatske okluzije pomoću artikulacionog papira. Nakon postavljanja dijagnoze pristupa se terapijskim procedurama, koje obuhvataju koronoplastiku, protetske, restaurativne, ortodontske i hirurške mere. Selektivno brušenje se naješće primenjuje.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Traumatska okluzija",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_806"
}
Sušić, K.. (2018). Traumatska okluzija.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_806
Sušić K. Traumatska okluzija. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_806 .
