Traumatska okluzija

Abstract

Traumatska okluzija predstavlja prevremeni kontakt između pojedinih zuba ili pak grupe zuba antagonista. Ona onemogućava harmonično sklapanje vilica prilikom različitih položaja i kretnji mandibule. Može biti posledica direktnih uzroka koji se tiču zuba i zubnih lukova, ili indirektnih uzročnika koji podrazumevaju faktore iz okoline. Ukoliko nije prisutna inflamacija, koštano tkivo će se postepeno i ravnomerno resorbovati uz formiranje suprakoštanih parodontalnih džepova. Međutim, ako je traumatska okluzija udružena sa inflamacijom doći će do vertikalne resorpcije koštanog tkiva i nastanka infrakoštanih parodontalnih džepova. To je svakako posledica promene pravca pružanja periodontalnih vlakana i širenja inflamacije direktno iz gingive u periodoncijum. Traumatska okluzija uzrokuje subjektivne simptome kod pacijenta, pre svega tup bol koji zrači duboko u vilicu. Kliničkim pregledom mogu se uočiti fasete, zadebljala ivica gingive, povećano labavljenje, kao i migriranje zuba. Promene se mogu uočiti i na rendgenografskim snimcima. Međutim, samo pomoću snimka ne možemo da postavimo dijagnozu traumatske okluzije, već možemo posumnjati na nju. Postoje brojne direktne i indirektne metode, od kojih se u kliničkoj praksi najčešće primenjuje direktna metoda za dijagnozu traumatske okluzije pomoću artikulacionog papira. Nakon postavljanja dijagnoze pristupa se terapijskim procedurama, koje obuhvataju koronoplastiku, protetske, restaurativne, ortodontske i hirurške mere. Selektivno brušenje se naješće primenjuje.