Učestalost tumora pljuvačnih žlezda u odnosu na sve tumore glave i vrata iznosi oko 3 odsto. Sreću se i u velikim pljuvačnim žlezdama.
Učestalost malignih tumora je niža u velikim nego u malim pljuvačnim žlezdama. Oko 20 odsto tumora parotidne žlezde, 35 odsto tumora submandibularne žlezde, 50 odsto tumora malih pljuvačnih žlezda i oko 80 odsto tumora sublingvalne žlezde pripadaju malignim tumorima.
Benigni tumori pljuvačnih žlezda su asimptomatski, sporo rastući, solitarni, jasno ograniceni, pokretni tumefakti lokalizovani ispod intaktne kože ili sluzokože. Benigni tumori najčešće sporo rastu dok maligni tumori imaju tendenciju da brzo rastu. Bol je retko kada simptom benignih ili malignih tumora. Tumori pljuvačnih žlezda mogu postati bolni usled istezanja kapsule zbog infekcije, cistične degeneracije ili naglog uvećanja tumora.
Pokretljivost žlezde zahvaćene tumorom se može smanjiti usled sekundarne inflamacije praćene preglandularnom fibrozom. Pareza/paraliza facijalnog živca (VI...I) se izuzetno retko javlja kod benignih, dok je praktično siguran znak malignog tumora parotidne žlezde.
TY - BOOK
AU - Stanković, Jelena
PY - 2018
UR - https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1024361614
UR - http://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/808
AB - Učestalost tumora pljuvačnih žlezda u odnosu na sve tumore glave i vrata iznosi oko 3 odsto. Sreću se i u velikim pljuvačnim žlezdama.
Učestalost malignih tumora je niža u velikim nego u malim pljuvačnim žlezdama. Oko 20 odsto tumora parotidne žlezde, 35 odsto tumora submandibularne žlezde, 50 odsto tumora malih pljuvačnih žlezda i oko 80 odsto tumora sublingvalne žlezde pripadaju malignim tumorima.
Benigni tumori pljuvačnih žlezda su asimptomatski, sporo rastući, solitarni, jasno ograniceni, pokretni tumefakti lokalizovani ispod intaktne kože ili sluzokože. Benigni tumori najčešće sporo rastu dok maligni tumori imaju tendenciju da brzo rastu. Bol je retko kada simptom benignih ili malignih tumora. Tumori pljuvačnih žlezda mogu postati bolni usled istezanja kapsule zbog infekcije, cistične degeneracije ili naglog uvećanja tumora.
Pokretljivost žlezde zahvaćene tumorom se može smanjiti usled sekundarne inflamacije praćene preglandularnom fibrozom. Pareza/paraliza facijalnog živca (VII) se izuzetno retko javlja kod benignih, dok je praktično siguran znak malignog tumora parotidne žlezde.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Tumori parotidne pljuvačne žlezde
ER -
@thesis{
author = "Stanković, Jelena",
year = "2018",
url = "https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1024361614, http://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/808",
abstract = "Učestalost tumora pljuvačnih žlezda u odnosu na sve tumore glave i vrata iznosi oko 3 odsto. Sreću se i u velikim pljuvačnim žlezdama.
Učestalost malignih tumora je niža u velikim nego u malim pljuvačnim žlezdama. Oko 20 odsto tumora parotidne žlezde, 35 odsto tumora submandibularne žlezde, 50 odsto tumora malih pljuvačnih žlezda i oko 80 odsto tumora sublingvalne žlezde pripadaju malignim tumorima.
Benigni tumori pljuvačnih žlezda su asimptomatski, sporo rastući, solitarni, jasno ograniceni, pokretni tumefakti lokalizovani ispod intaktne kože ili sluzokože. Benigni tumori najčešće sporo rastu dok maligni tumori imaju tendenciju da brzo rastu. Bol je retko kada simptom benignih ili malignih tumora. Tumori pljuvačnih žlezda mogu postati bolni usled istezanja kapsule zbog infekcije, cistične degeneracije ili naglog uvećanja tumora.
Pokretljivost žlezde zahvaćene tumorom se može smanjiti usled sekundarne inflamacije praćene preglandularnom fibrozom. Pareza/paraliza facijalnog živca (VII) se izuzetno retko javlja kod benignih, dok je praktično siguran znak malignog tumora parotidne žlezde.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Tumori parotidne pljuvačne žlezde"
}
Stanković, J. (2018). Tumori parotidne pljuvačne žlezde.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
Stanković J. Tumori parotidne pljuvačne žlezde. 2018;
