Antimikrobni potencijal biljnih iriganasa na Enterococcus Faecalis

Abstract

Uvod: Biofilm predstavlja zajednicu bakterija koje se nalaze u matriksu od ekstracelularnih polimernih supstanci koje same produkuju pričvršćene za različite površine. Biofilm u dentinskim tubulima, apeksnim ramifikacijama i istmusima je često teško eliminisati uobičajenim protokolom dezinfekcije u toku terapije kanala korena tako da postoji stalna potreba za pronalaženjem novih preparata prirodnog porekla. Cilj: Cilj rada je bio ispitavanje uticaja biljnih iriganasa na formiranje biofilma, formiran biofilm i adherenciju Enterococcus faecalis na dentin. Materijal i metod: Za sve testirane iriganse određen je MIK. Za određivanje ukupne biomase biofilma korišćena je standardna metoda bojenja kristal violetom u mikrotitracionim pločama sa ravnim dnom (96-bunarne). U svaki bunarčić se dodaje određena koncentracija test supstance i bakterija. Biofilm se boji kristal violet i njegova masa se kvantifikuje merenjem optičke gustine na 570nm. Za treći deo istraživanja, 20 jednokorenih ekstrahovanih zuba je vertikalno sečeno i polirano do debljine od 100μm. Uzorci su podeljeni u 8 grupa (n=4). Posle uklanjanja razmaznog sloja, završni irigansi su bili fiziološki rastvor, 2% hlorheksidin, 2% NaOCl, nim ulje, nim list, ulje karanfilića i čajevac (30 minuta). Dentinski blokovi su inokulirani sa 200 μl E. faecalis (106cells/ml) na 37° C 96 sati. Uzorci su bojeni etidijum bromidom/akridin oranž i posmatrani na fluorescentnom mikroskopu . Rezultati: Najveći potencijal u inhibiciji formiranja biofilma pokazao je čajevac sa 88% (4xMIC), zatim karanfilić sa 78% (4xMIC), nim list sa 41% (4xMIC) i nim ulje koje je na nižim koncentracijama inhibiralo formiranje biofilma do 50% (MIC1/8). Ove nalaze prate i odgovarajuće mikrofotografije sa fluorescentnog mikroskopa. Zaključak: Biljni irigansi su pokazali efikasnost u prevenciji adhezije Enterococcus faecalis na dentin, kao i u sprečavanju formiranja biofilma. Ovi nalazi potvrđuju veliki potencijal bioaktivnih komponenti testiranih biljaka kao endodontskih iriganasa, a da bi se one koristile u tretmanu infekcija u kanalu korena neophodna su in vivo istraživanja.