Hirurško zatvaranje oroantralne komunikacije

Abstract

Oroantralna komunikacija predstavlja komunikaciju izmedju usne duplje i maksilarnog sinusa usled prekida kontinuiteta poda sinusa. Ona može nastati prilikom vađenja nekog od gornjih bočnih zuba, ali najčešće nastaje vađenjem prvih gornjih molara. Kada se na osnovu simptoma, kliničkih znakova i specifičnih testova postavi dijagnoza oroantralne komunikacije, potrebno je izvršiti pravilan izbor metode terapije. Osnovni cilj terapije je zatvaranje sveže komunikacije čime se sprečava nastanak infekcije sinusa. Hirurško lečenje oroantralne komunikacije se primenjuje ukoliko lokalni anatomski uslovi nisu povoljni za opstanak zdravog koaguluma. Tada se primenom mukoperiostalnog režnja izvodi plastika defekta i zatvara komunikacija. Plastika sinusa bukalnim režnjem je tehnika koja se najčešće primenjuje u cilju zatvaranja svežih oroantralnih komunikacija zbog svoje jednostavnosti i pouzdanosti. Bukalni režanj se nakon odizanja i mobilizacije prebacuje preko defekta i ušiva za palatinalnu sluzokožu. Hirurško lečenje sveže oroantralne komunikacije sa stranim telom u sinusu se bitno razlikuje. Ukoliko je u maksilarni sinus utisnut koren ili deo korena, on se mora izvaditi jer može prouzrokovati akutnu ili hroničnu infekciju sinusa. Pristup korenu se ostvaruje odizanjem modifikovanog bukalnog režnja i formiranjem trepanacionog otvora na prednjem zidu maksilarnog sinusa. Pored navedenih, postoje i druge brojne hirurške procedure koje zbog svoje složenosti nemaju širu primenu u svakodnevnoj oralnohirurškoj praksi.