Uvod:
Antikoagulantna sredstva (AKS) i antiagregantna sredstva (AAS) imaju široku primenu u dugoročnoj prevenciji i tretmanu tromboembolijskih komplikacija. Kod pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji, prilikom hirurških procedura, potrebno je ostvariti ravnotežu između rizika intraoperativnog ili postoperativnog krvarenja sa jedne, i tromboembolijskih komplikacija sa druge strane. Samim tim, kontrola hemostaze, kod ovih pacijenata, jedan je od najvažnijih činilaca koji doprinose sveukupnom uspehu oralnohirurškog tretmana.
Cilj:
Cilj ove studije bio je procena rizika postoperativnog krvarenja nakon oralnohirurških intervencija kod pacijenata na terapiji AKS i AAS.
Materijal i metode:
U studiju je bilo uključeno ukupno 25 pacijenata. Od toga, 15 pacijenata koji pripadaju eksperimentalnoj grupi je podeljeno u 3 kategorije: pacijente na antikoagulantnoj, pacijente na antiagregacijskoj kao i pacijente na kombinovanoj terapiji. Kontrolnu grupu činilo je 10 zdravih p...acijenata. Pre intervencije, iz medicinske dokumentacije su prikupljani podaci o osnovnom oboljenju i vrsti terapije, a zatim je vršena procena nivoa oralne higijene kao jednog od faktora koji imaju uticaj na nivo krvarenja tokom i posle OH intervencije. Podaci o vrsti oralnohirurške intervencije takođe su uzimani u obzir. Kod pacijenata na antikoagulacijskoj terapiji, određivana je i vrednost INR pred samu intervenciju. Nakon intervencije, prikupljeni su podaci o metodi izvršene hemostaze, kao i mogućem postoperativnom krvarenju.
Rezultati:
U eksperimentalnoj grupi od 15 pacijenata, 9 pacijenata koristilo je antiagregacijsku, 3 pacijenta je koristilo antikoagulantnu, dok su preostala 3 pacijenta bila na kombinovanoj terapiji. Najčešće osnovno oboljenje u eksperimentalnoj grupi terapije bila je angina pectoris (u 40% slučajeva). Kod ovih pacijenata najčešće primenjivana metoda hemostaze bila je kombinacije primene Sorbacel-a i šavova. Nakon izvršene hemostaze, postoperativno krvarenje nije zabeleženo ni u jednoj ispitivanoj grupi, uz primenu metoda lokalne hemostaze.
Zaključak:
Većina oralnohirurških intervencija se može bezbedno izvesti bez promene antikoagulacione ili antiagregacione terapije, uz adekvatno primenjenu hemostazu.
TY - THES
AU - Purešević, Dobroslav
PY - 2018
UR - https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1024356494
UR - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/907
AB - Uvod:
Antikoagulantna sredstva (AKS) i antiagregantna sredstva (AAS) imaju široku primenu u dugoročnoj prevenciji i tretmanu tromboembolijskih komplikacija. Kod pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji, prilikom hirurških procedura, potrebno je ostvariti ravnotežu između rizika intraoperativnog ili postoperativnog krvarenja sa jedne, i tromboembolijskih komplikacija sa druge strane. Samim tim, kontrola hemostaze, kod ovih pacijenata, jedan je od najvažnijih činilaca koji doprinose sveukupnom uspehu oralnohirurškog tretmana.
Cilj:
Cilj ove studije bio je procena rizika postoperativnog krvarenja nakon oralnohirurških intervencija kod pacijenata na terapiji AKS i AAS.
Materijal i metode:
U studiju je bilo uključeno ukupno 25 pacijenata. Od toga, 15 pacijenata koji pripadaju eksperimentalnoj grupi je podeljeno u 3 kategorije: pacijente na antikoagulantnoj, pacijente na antiagregacijskoj kao i pacijente na kombinovanoj terapiji. Kontrolnu grupu činilo je 10 zdravih pacijenata. Pre intervencije, iz medicinske dokumentacije su prikupljani podaci o osnovnom oboljenju i vrsti terapije, a zatim je vršena procena nivoa oralne higijene kao jednog od faktora koji imaju uticaj na nivo krvarenja tokom i posle OH intervencije. Podaci o vrsti oralnohirurške intervencije takođe su uzimani u obzir. Kod pacijenata na antikoagulacijskoj terapiji, određivana je i vrednost INR pred samu intervenciju. Nakon intervencije, prikupljeni su podaci o metodi izvršene hemostaze, kao i mogućem postoperativnom krvarenju.
Rezultati:
U eksperimentalnoj grupi od 15 pacijenata, 9 pacijenata koristilo je antiagregacijsku, 3 pacijenta je koristilo antikoagulantnu, dok su preostala 3 pacijenta bila na kombinovanoj terapiji. Najčešće osnovno oboljenje u eksperimentalnoj grupi terapije bila je angina pectoris (u 40% slučajeva). Kod ovih pacijenata najčešće primenjivana metoda hemostaze bila je kombinacije primene Sorbacel-a i šavova. Nakon izvršene hemostaze, postoperativno krvarenje nije zabeleženo ni u jednoj ispitivanoj grupi, uz primenu metoda lokalne hemostaze.
Zaključak:
Većina oralnohirurških intervencija se može bezbedno izvesti bez promene antikoagulacione ili antiagregacione terapije, uz adekvatno primenjenu hemostazu.
PB - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1 - Oralnohirurški tretman pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_907
ER -
@misc{
author = "Purešević, Dobroslav",
year = "2018",
abstract = "Uvod:
Antikoagulantna sredstva (AKS) i antiagregantna sredstva (AAS) imaju široku primenu u dugoročnoj prevenciji i tretmanu tromboembolijskih komplikacija. Kod pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji, prilikom hirurških procedura, potrebno je ostvariti ravnotežu između rizika intraoperativnog ili postoperativnog krvarenja sa jedne, i tromboembolijskih komplikacija sa druge strane. Samim tim, kontrola hemostaze, kod ovih pacijenata, jedan je od najvažnijih činilaca koji doprinose sveukupnom uspehu oralnohirurškog tretmana.
Cilj:
Cilj ove studije bio je procena rizika postoperativnog krvarenja nakon oralnohirurških intervencija kod pacijenata na terapiji AKS i AAS.
Materijal i metode:
U studiju je bilo uključeno ukupno 25 pacijenata. Od toga, 15 pacijenata koji pripadaju eksperimentalnoj grupi je podeljeno u 3 kategorije: pacijente na antikoagulantnoj, pacijente na antiagregacijskoj kao i pacijente na kombinovanoj terapiji. Kontrolnu grupu činilo je 10 zdravih pacijenata. Pre intervencije, iz medicinske dokumentacije su prikupljani podaci o osnovnom oboljenju i vrsti terapije, a zatim je vršena procena nivoa oralne higijene kao jednog od faktora koji imaju uticaj na nivo krvarenja tokom i posle OH intervencije. Podaci o vrsti oralnohirurške intervencije takođe su uzimani u obzir. Kod pacijenata na antikoagulacijskoj terapiji, određivana je i vrednost INR pred samu intervenciju. Nakon intervencije, prikupljeni su podaci o metodi izvršene hemostaze, kao i mogućem postoperativnom krvarenju.
Rezultati:
U eksperimentalnoj grupi od 15 pacijenata, 9 pacijenata koristilo je antiagregacijsku, 3 pacijenta je koristilo antikoagulantnu, dok su preostala 3 pacijenta bila na kombinovanoj terapiji. Najčešće osnovno oboljenje u eksperimentalnoj grupi terapije bila je angina pectoris (u 40% slučajeva). Kod ovih pacijenata najčešće primenjivana metoda hemostaze bila je kombinacije primene Sorbacel-a i šavova. Nakon izvršene hemostaze, postoperativno krvarenje nije zabeleženo ni u jednoj ispitivanoj grupi, uz primenu metoda lokalne hemostaze.
Zaključak:
Većina oralnohirurških intervencija se može bezbedno izvesti bez promene antikoagulacione ili antiagregacione terapije, uz adekvatno primenjenu hemostazu.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Oralnohirurški tretman pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_907"
}
Purešević, D.. (2018). Oralnohirurški tretman pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji.
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_907
Purešević D. Oralnohirurški tretman pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_907 .
Purešević, Dobroslav, "Oralnohirurški tretman pacijenata na antikoagulantnoj i antiagregacijskoj terapiji" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_907 .
