TY  - THES
AU  - Ružić, Sara
PY  - 2023
UR  - https://smile.stomf.bg.ac.rs/handle/123456789/3329
AB  - Kranijalni nervi predstavljaju nerve koji potiču iz mozga, moždanog stabla i pripadaju perifernom nervnom sistemu i zajedno sa vratnim kičmenim nervima učestvuju u inervaciji glave i vrata. Ima ih ukupno 12 pari i pored senzitivnih i motornih funkcija njima su pridodati i ganglioni preko kojih dobijaju parasimpatička vlakna za autonomnu inervaciju određenih struktura (pljuvačnih žlezda, srca…). Svaka povreda nerva se na osnovu stepena ozbiljnosti povrede deli na neurapraksiju , aksonotmezu i neurotmezu, gde neurapraksija predstavlja najlakši vid povređivanja sa gotovo izvesnim stepenom izlečenja i povratka funkcije inervisanih struktura u prvobitno stanje kroz par sati ili dana, aksonotmeza povredu sa izvesnim stepenom oporovka kroz par meseci i neurotmezu koja vrlo često ostavlja trajne i doživotne posledice anestezije regiona inervisanog tim nervom. Kao etiološki faktori povređivanja kranijalnih nerava navode se: trauma, tumorozne ili druge izarasline koje infiltrišu ili pritiskaju sam nerv, jatrogene povrede. Povreda svakog od živaca nosi sa sobom i simptome karakteristične za regiju tj. anatomske strukture koje on inerviše. Oporavak zavisi od stepena povređivanja nerva, kao i od uspešno i pravovremeno primenjenih terapijskih metoda, ali se mora naglasiti da je često neizvestan i nepredvidiv.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet
T1  - Povrede kranijalnih nerava
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3329
ER  - 

@misc{
author = "Ružić, Sara",
year = "2023",
abstract = "Kranijalni nervi predstavljaju nerve koji potiču iz mozga, moždanog stabla i pripadaju perifernom nervnom sistemu i zajedno sa vratnim kičmenim nervima učestvuju u inervaciji glave i vrata. Ima ih ukupno 12 pari i pored senzitivnih i motornih funkcija njima su pridodati i ganglioni preko kojih dobijaju parasimpatička vlakna za autonomnu inervaciju određenih struktura (pljuvačnih žlezda, srca…). Svaka povreda nerva se na osnovu stepena ozbiljnosti povrede deli na neurapraksiju , aksonotmezu i neurotmezu, gde neurapraksija predstavlja najlakši vid povređivanja sa gotovo izvesnim stepenom izlečenja i povratka funkcije inervisanih struktura u prvobitno stanje kroz par sati ili dana, aksonotmeza povredu sa izvesnim stepenom oporovka kroz par meseci i neurotmezu koja vrlo često ostavlja trajne i doživotne posledice anestezije regiona inervisanog tim nervom. Kao etiološki faktori povređivanja kranijalnih nerava navode se: trauma, tumorozne ili druge izarasline koje infiltrišu ili pritiskaju sam nerv, jatrogene povrede. Povreda svakog od živaca nosi sa sobom i simptome karakteristične za regiju tj. anatomske strukture koje on inerviše. Oporavak zavisi od stepena povređivanja nerva, kao i od uspešno i pravovremeno primenjenih terapijskih metoda, ali se mora naglasiti da je često neizvestan i nepredvidiv.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet",
title = "Povrede kranijalnih nerava",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3329"
}

Ružić, S.. (2023). Povrede kranijalnih nerava. 
Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3329

Ružić S. Povrede kranijalnih nerava. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3329 .

Ružić, Sara, "Povrede kranijalnih nerava" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_smile_3329 .